Звездина пролећа – Финале Купа УЕФА

Звезда је своју европску авантуру започела утакмицом против берлинског Динама. Први меч је одигран у Немачкој, 13. септембра 1978. године, пред око 35 хиљада љубитеља фудбала. Домаћи су дошли до вођства у 17. минуту преко Рајдигера, а три минута касније, предност је дуплирао Нец. Поново је Рајдигер погодио у 27. минуту за већ велику предност домаћина од 3:0. Успели су наши фудбалери да смање у 36. минуту преко Шестића, а два минута након тога, у стрелце је успео да се упише и Савић. У 72. минуту поново је Рајдигер својим трећим голом повисио резултат, а коначних 5:2 за тим из Берлина поставио је Бриљат пред сам крај меча. Тежак задатак је био пред црвено-белима, али то није омело изабранике Бранка Станковића да пруже добру партију у другом мечу. Реванш сусрет је одигран у Београду, 27. септембра, пред око 90 хиљада верних навијача. Поново је Рајдигер довео госте до предности у 12. минуту, и већ тада деловало је да је све решено. Савић је успео да поравна резултат у 58. минуту, за велику радост присутних навијача. Боровница је у 69. минуту погодио за вођство црвено-белих, а исти играч се у стрелце уписао и у 80. минуту, за општи делиријум на трибинама. Играо се 90. минут, и изгледало је да је све готово, али је онда Лојк постигао аутогол, те ја наш клуб тако због правила „гола у гостима“ прошао у наредну фазу, иако је укупни резултат био 6:6.

Противник у наредној рунди био је Спортинг из Хихона. Прва утакмица је одиграна 18. октобра 1978. године у Шпанији, на стадиону „Ел Молињон“. Већ у 30. минуту, наша екипа је остала са играчем мање, након што је Јовановић искључен, те ја тако пред црвено-белима био доста тежак посао. Изгледало је као да ће се меч завршити без победника, али је шест минута пре краја Благојевић погодио за коначних 0:1 и врло важну победу нашег клуба. Реванш у Београду одигран је 1. новембра пред 95 хиљада верних заљубљеника у црвено-беле боје. Меч није почео најбоље за наш тим, јер је у 22. минуту Боровница постигао аутогол за вођство гостију. У 80. минуту је Петровић погодио за 1:1, што се касније испоставило као довољно за пролаз Звезде у наредну рунду.

У осмини финала чекао нас је лондонски Арсенал, а први дуел одигран је 22. новембра на Маракани. Меч је завршен резултатом 1:0 за Црвену звезду, а једини погодак на мечу постигао је Благојевић у 14. минуту. Реванш меч је одигран 6. децембра 1978 у Лондону, на стадиону „Хајбери“. Прво полувреме је завршено без голова, а предност домаћима донео је Сундерленд у 72. минуту. Када су већ сви помислили да ће то бити и једини гол на мечу, на „сцену“ је ступио легендарни Душан Савић, који је својим поготком донео пролаз Звезди у наредну рунду, укупним резултатом 2:1.

Уследило је још једно Звездино пролеће, а наредни противник био је енглески ВБА. Први сусрет одигран је на Маракани 7. марта 1979, пред 95 хиљада верних звездаша. Победу је однела Звезда резултатом 1:0, а једини стрелац на мечу био је Савић у 86. минуту. Реванш је одигран четрнаест дана касније, односно 21. марта у Бирмингему. Предност домаћима донео је Риџис у 40. минуту, а коначних 1:1, два минута пре краја, поставио је Шестић. Црвена звезда је тако укупним резултатом 2:1 прошла у полуфинале.

У полуфиналу, наш клуб је одмерио снаге са берлинском Хертом. У првом мечу, који је одигран 11. априла на препуној Маракани наш тим је славио резултатом 1:0. Једини и уједно победоносни гол постигао је Савић у 7. минуту меча. Реванш је одигран 25. априла у Берлину, пред 75 хиљада гледалаца. Бир је донео предност домаћима у другом минуту, а резултат је на 2:0 повисио Сидка у 18. минуту. Шестић је у 73. минуту смањио на 2:1, што је, испоставиће се, било довољно за пролаз у финале, због правила „гола у гостима“.

Финале се, као и цео турнир, играло на две утакмице, а противник је била Борусија из Мехенгладбаха. Први финални сусрет, одигран је на Маракани, 9. маја 1979. године. Црвено-бели су одлично ушли у меч, и већ у 22. минуту стигли до предности након поготка Шестића. Гости су у 60. минуту стигли до изједначења након аутогола који је постигао Јуришић. Меч је и завршен резултатом 1:1, па се све решавало у другом мечу у Немачкој. Други финални меч одигран је у Дизелдорфу, 23. маја 1979. године. Домаћи су дошли до предности у 18. минуту након једанаестерца , а стрелац је био Симонсен. То је уједно био и једини погодак за Борусију, која је тако укупним резултатом 2:1 стигла до трофеја Купа УЕФА.