Звездина пролећа – Финале Купа УЕФА

23.2.2022
4:00
No items found.

Црвена звезда је у сезони 1978/79 наступала у Купу УЕФА, а генерацији коју је са клупе предводио Бранко Станковић, мало је недостајало да стигне до трофеја овог престижног континенталног такмичења.

Звезда је своју европску авантуру започела утакмицом против берлинског Динама. Први меч је одигран у Немачкој, 13. септембра 1978. године, пред око 35 хиљада љубитеља фудбала. Домаћи су дошли до вођства у 17. минуту преко Рајдигера, а три минута касније, предност је дуплирао Нец. Поново је Рајдигер погодио у 27. минуту за већ велику предност домаћина од 3:0. Успели су наши фудбалери да смање у 36. минуту преко Шестића, а два минута након тога, у стрелце је успео да се упише и Савић. У 72. минуту поново је Рајдигер својим трећим голом повисио резултат, а коначних 5:2 за тим из Берлина поставио је Бриљат пред сам крај меча. Тежак задатак је био пред црвено-белима, али то није омело изабранике Бранка Станковића да пруже добру партију у другом мечу. Реванш сусрет је одигран у Београду, 27. септембра, пред око 90 хиљада верних навијача. Поново је Рајдигер довео госте до предности у 12. минуту, и већ тада деловало је да је све решено. Савић је успео да поравна резултат у 58. минуту, за велику радост присутних навијача. Боровница је у 69. минуту погодио за вођство црвено-белих, а исти играч се у стрелце уписао и у 80. минуту, за општи делиријум на трибинама. Играо се 90. минут, и изгледало је да је све готово, али је онда Лојк постигао аутогол, те ја наш клуб тако због правила „гола у гостима“ прошао у наредну фазу, иако је укупни резултат био 6:6.

Противник у наредној рунди био је Спортинг из Хихона. Прва утакмица је одиграна 18. октобра 1978. године у Шпанији, на стадиону „Ел Молињон“. Већ у 30. минуту, наша екипа је остала са играчем мање, након што је Јовановић искључен, те ја тако пред црвено-белима био доста тежак посао. Изгледало је као да ће се меч завршити без победника, али је шест минута пре краја Благојевић погодио за коначних 0:1 и врло важну победу нашег клуба. Реванш у Београду одигран је 1. новембра пред 95 хиљада верних заљубљеника у црвено-беле боје. Меч није почео најбоље за наш тим, јер је у 22. минуту Боровница постигао аутогол за вођство гостију. У 80. минуту је Петровић погодио за 1:1, што се касније испоставило као довољно за пролаз Звезде у наредну рунду.

У осмини финала чекао нас је лондонски Арсенал, а први дуел одигран је 22. новембра на Маракани. Меч је завршен резултатом 1:0 за Црвену звезду, а једини погодак на мечу постигао је Благојевић у 14. минуту. Реванш меч је одигран 6. децембра 1978 у Лондону, на стадиону „Хајбери“. Прво полувреме је завршено без голова, а предност домаћима донео је Сундерленд у 72. минуту. Када су већ сви помислили да ће то бити и једини гол на мечу, на „сцену“ је ступио легендарни Душан Савић, који је својим поготком донео пролаз Звезди у наредну рунду, укупним резултатом 2:1.

Уследило је још једно Звездино пролеће, а наредни противник био је енглески ВБА. Први сусрет одигран је на Маракани 7. марта 1979, пред 95 хиљада верних звездаша. Победу је однела Звезда резултатом 1:0, а једини стрелац на мечу био је Савић у 86. минуту. Реванш је одигран четрнаест дана касније, односно 21. марта у Бирмингему. Предност домаћима донео је Риџис у 40. минуту, а коначних 1:1, два минута пре краја, поставио је Шестић. Црвена звезда је тако укупним резултатом 2:1 прошла у полуфинале.

У полуфиналу, наш клуб је одмерио снаге са берлинском Хертом. У првом мечу, који је одигран 11. априла на препуној Маракани наш тим је славио резултатом 1:0. Једини и уједно победоносни гол постигао је Савић у 7. минуту меча. Реванш је одигран 25. априла у Берлину, пред 75 хиљада гледалаца. Бир је донео предност домаћима у другом минуту, а резултат је на 2:0 повисио Сидка у 18. минуту. Шестић је у 73. минуту смањио на 2:1, што је, испоставиће се, било довољно за пролаз у финале, због правила „гола у гостима“.

Финале се, као и цео турнир, играло на две утакмице, а противник је била Борусија из Мехенгладбаха. Први финални сусрет, одигран је на Маракани, 9. маја 1979. године. Црвено-бели су одлично ушли у меч, и већ у 22. минуту стигли до предности након поготка Шестића. Гости су у 60. минуту стигли до изједначења након аутогола који је постигао Јуришић. Меч је и завршен резултатом 1:1, па се све решавало у другом мечу у Немачкој. Други финални меч одигран је у Дизелдорфу, 23. маја 1979. године. Домаћи су дошли до предности у 18. минуту након једанаестерца , а стрелац је био Симонсен. То је уједно био и једини погодак за Борусију, која је тако укупним резултатом 2:1 стигла до трофеја Купа УЕФА.

Тагови
No items found.
No items found.

повезане вести

No items found.
No items found.

ТЕЛЕФОН ЦЕО - ЦРВЕНО-БЕО

СКИНИ НОВУ АПЛИКАЦИЈУ

Google play store iconApp store icon