Црвена звезда се у мају 1991. године у Барију попела на кров Европе, а седам месеци касније се окитила и светском круном. Када се говори о том успеху потребно је вратити се пет година уназад, у 1986. годину, јер је тада уствари све почело. Тада је у клубу сачињен план на основу стручних мишљења, анализа и великих амбиција које је имала тадашња управа на челу са Владимиром Цветковићем и Драганом Џајићем.
Скупштина клуба је крајем 1986.године усвојила план који се формално звао „Петогодишњи програм стручно-педагошког рада ФК Црвена звезда“, а данас тај назив можемо превести у „Како покорити Европу“. Аутор студије је био Вељко Алексић, професор на Факултету за физичко васпитање у Београду, иначе бивши фудбалер нашег клуба, који је план писао уз сталне консултације са Цветковићем и Џајићем. Програм се посебно бавио младима. На основу истраживања које су радили професор Алексић и његови сарадници установљено је да 56% дечака из Београда, Ниша, Крагујевца, Крушевца, Краљева, Ваљева и Шапца навија за Црвену звезду, док 44% навија за друге клубове. Из тога се изводи закључак да сваки други потенцијални фудбалер навија за црвено-беле. Због тога се у плану констатује: „Наша је обавеза да њихове могућности проверавамо и омогућимо им да се ставе у спортску службу Црвене звезде“.
- Вељко Алексић је прави интелектуалац, човек визије и велики стручњак који је, слушајући ме и саветујући, тачно знао шта желим. Ја сам, са друге стране, препознавао његове тенденције и програм је тако финализован. Веровао сам да можемо да направимо европски резултат јер нам је годинама мало недостајало да стигнемо у неко финале. Од 1979. када је сјајна генерација играла у финалу Купа УЕФА, мучили смо се, недостајало нам је увек нешто мало, али чинило ми се у свим сегментима. Питали смо се шта је то мало и како да „то мало“ превазиђемо. И онда се родила идеја о петогодишњем плану развоја, о постављању неких параметара који ће подићи стандарде у свим сегментима рада клуба – говорио је Драган Џајић, тада технички директор клуба.
Пројекат је подразумевао следеће обавезе везане за формирање састава:
-У сезони 1987/88 ангажовати главног тренера на пет година и ангажовати два врхунска играча.
-У сезони 1988/89 ангажовати два врхунска фудбалера и тим формирати на основу уговорних обавеза које би значиле да у професионалном погону сви морају бити везани за Црвену звезду до 1992.године.
-У наредне две сезоне довести још укупно три играча из других средина.
Овакав план прављен је имајући у виду све специфичности које је Црвена звезда имала као клуб у том периоду. Требало је узети у обзир традицију, миље и мањак новца у односу на клубове из Западне Европе.
- Водио сам свакодневне разговоре са Цветковићем и Џајићем. Причали смо о томе шта програм мора да садржи с обзиром на историју, оригиналност Црвене звезде и дотадашње околности. На основу тих састанака донесена је одлука да ја пишем програм, а да се после сваког завршеног сегмента консултујем са обојицом. Програм је садржао 432 странице, сачињен је и сиже од 32 стране, а пројекат је требало да остане својеврсна клупска тајна која никако није смела да доспе у ширу јавност – говорио је професор Вељко Алексић.
У програму су се поставили и конкретни спортски циљеви који би требали да се постигну у току његове петогодишње реализације. Прогноза резултата била је најзанимљивији део програма и уједно остављала највише простора за сумњу критичарима и душебрижницима. Од сезоне до сезоне, постављени су конкретни циљеви:
1987/88 – Обрачун са већ пословичним југословенским фудбалским јавашлуком међу свима који раде у клубу, макар и по цену тренутно слабијих резултата.
1988/89 – Освајање права за учешће у једном европском купу.
1989/90 – Један трофеј у земљи и учешће у европском купу без већих такмичарских обавеза.
1990/91 – Један трофеј у земљи и учешће у финалу европског купа.
1991/92 – Покушај освајања једног европског трофеја, без већих такмичарских обавеза у домаћим такмичењима. У овој сезони Црвена звезда би морала коначно да има јак, стабилан, стандардан и уигран тим који има препознатљиву игру!
Папир трпи све, сматрали су скептици. Али са временске дистанце од 30 година, када погледамо реализацију ових делова програма можемо закључити да су и професор и управа заслужили оцену „десет“ за посао који су одрадили, а главни циљ програма - освајање европског трофеја, испуњен је годину дана раније.
1987/88 – Освојена шампионска титула у првенству Југославије.
1988/89 – Друго место у првенству Југославије и остварен план да се обезбеди играње у једном евро-купу
1989/90 – Освојена шампионска титула у првенству Југославије.
1990/91 – Освојена шампионска титула у првенству Југославије, освојен Куп европских шампиона у Барију.
1991/92 – Освојена шампионска титула у Југославији, освојен Интерконтинентални куп у Токију, а због игара у иностранству као домаћин – пропуштена прилика да се поново игра финале Купа европских шампиона.
- Да би се створио тим који је освојио Европу за 3,4 године промењено је 60 играча. У време мог мандата у Црвеној звезди, за 18 година дошло је и потписало професионални уговор 162 играча. То припада процесу стварања тима. Када имаш идеју да створиш нешто велико не можеш ништа без програма који је неопходан да би се направило нешто озбиљно. Програм одређује циљ, служи за изналажење могућности да га оствариш. Е, када имаш програм, онда су ти потребни квалитетни, посебни људи да га остваре – понављао у више наврата генерални секретар Владимир Цветковић.
Црвена звезда је средином осамдесетих прва на овим просторима подигла организацију на виши ниво. Направљен је систем рада у коме је све било дугорочно и до танчина планирано и ништа се није препуштало случају. Сазрели су услови да један снажан клуб, добро вођен, уз врхунске играче, са програмски јасним циљевима, трасираним путем оствари оно што се деценијама сањало у црвено-белој породици. Црвена звезда је погодила у свим сегментима. Визија би сигурно била проширена, резултати још убедљивији да земљу није захватило ратно време, распад и санкције. Све се срушило и дугорочне планове није било реално правити.
ТЕЛЕФОН ЦЕО - ЦРВЕНО-БЕО