Приче о Барију – Пет услова за првака Европе

Прослављени кошаркаш, један од најбољих у историји Црвене звезде, дрес клуба са Малог Калемегдана носио је пуних 13 година, а био је и стандардни репрезентативац Југославије. Паралелно са играчком каријером стекао је и факултетско образовање дипломиравши на Економском факултету у Београду. Након завршетка кошаркашке каријере, посветио се привредној каријери и био је директор туристичких предузећа „Кварнер“ и „Инекс“, а потом и Спортског центра „Ташмајдан“. У Црвену звезду је дошао 1983.године на позицију генералног секретара, са искуством од преко 15 година на руководећим позицијама. Његовим доласком у фудбалску секцију, наш клуб је подигао организацију на виши ниво. Постављени су приоритети и резултатски циљеви који су формулисани у петогодишњем плану крајем 1986. године.

Цветковић је издвојио пет услова потребних да би се стигло до титуле првака Европе:

1. ВЕЛИКИ КЛУБ СА ВЕЛИКИМ ИМЕНОМ, ВЕЛИКОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ СА ТАЧНО ОДРЕЂЕНИМ ЗАДАЦИМА, КО, ШТА РАДИ У КЛУБУ У КОМЕ СУ АПСОЛУТНО СВИ БИТНИ ОД ПОРТИРА ДО ПРЕДСЕДНИКА, ОД СЕКРЕТАРИЦЕ ДО КАПИТЕНА

Сваки сегмент мора апсолутно да буде у заједничком циљу стварања великог успеха. Ниједан сегмент не сме да недостаје. Тај први услов Црвена звезда је испуњавала. Имала је изузетне људе у свим сегментима, свакодневно усредсређене на Звездин успех. Могло би сатима да се прича о такозваним безименим људима који су непроцењиво допринели великом успеху. Нису то само фантастични навијачи, већ изузетни људи који су жртвовали своје време и новац да би Звезда била велики клуб. Уосталом, када се каже Црвена звезда или Ред Стар, нема на читавој кугли земаљској фудбалског навијача, а да не зна о ком клубу је реч.

2. ИЗВАНРЕДАН ТИМ

Сви ови људи из и око Црвене звезде, професионалци, аматери, пријатељи, заљубљеници у клуб, допринели су да се створи генерација, једна од ретких у европском фудбалу која је освојила Куп европских шампиона без пораза.

3. ФИНАНСИЈСКА СТАБИЛНОСТ

То је неопходан предуслов да клуб функционише. У то време Црвена звезда је била клуб без дугова, без тужби са испуњеним апсолутно свим обавезама, увек и на време, и према играчима, тренерима, радној заједници, добављачима. У то време није било играча који није добио стан од клуба, а свима из колектива који су били без крова над главом, решен је стамбени проблем.

4. ДОБРИ ОДНОСИ СА ЕВРОПСКИМ ФУДБАЛСКИМ СТРУКТУРАМА

Потребно је имати супер релације са свим европским фудбалским структурама. Црвена звезда је имала такав третман и то се најбоље могло видети на бројним скуповима УЕФА. Сви ми који смо представљали Црвену звезду били смо уважени и цењени и као клуб и као појединци.

5. СРЕЋА!

Без среће, спортске, животне, не вреде сви ови услови. То је специфична врста среће која мора да се заслужи. Није то срећа као бинго или лото. Ево једног примера среће: Два човека која су надоградили фудбалски квалитет Црвене звезде били су Белодедић и Просинечки. А они су сами дошли на „Маракану“. Па шта је друго него срећа када се једног дана на вратима Црвене звезде појави Белодедић и каже: „Хоћу да играм за Црвену звезду!“ А, пре тога, освојио је Куп шампиона и био најбољи либеро Европе... Па све до финала у Барију. Они су типичан пример заслужене среће.