Моја прича о Барију – др Миљко Ристић

- Шпартао је Мерцедес од Швајцарске до Барија, пратили смо мој пријатељ и ја све европске утакмице те сезоне које су остале незаборавне у сећању. Кад бих морао у неколико реченица да опишем Звездин пут на кров Европе могао би да кажем да је био помало неочекиван, јер су неке велике екипе као што су Бајерн, Милан, Реал Мадрид били фаворити, али трофеј који је био искован на платформи квалитета играча, енергији клуба и навијача – каже др Ристић.

Путешествија од неколико хиљада километара имали су бројне анегдоте. Признаје чувени кардиохирург да је увек веровао у процене Драгана Џајића, али да пред први меч у Минхену није био баш тако сигуран да ће се предвиђања спортског директора, да ће Звезда победити, и обистинити.

- У Минхен смо стигли дан раније и завршили међу навијачима Бајерна. Али, то време је било другачије, није постојао антагонизам, људи су навијали за своје. Џајић је увек имао тај посебан осећај, систематски се бавио фудбалом, а не површно као навијачи. Његова изјава да ће Звезда победити у Минхену, сећам се добро, била је пропраћена са подсмехом јер су Немци 43 утакмице у Европи били непоражени на свом стадиону. Међутим, одиграли смо можда најбољу утакмицу у целом циклусу па су сви коментарисали – Џаја је видовит.

Традиција одласка Мерцедесом на гостовања није се променила и за финале. То путовање је Миљку је остало заувек у сећању.

- У то време се већ променила политичка ситуација у Хрватској и Словенији. Сећам се да су нас Словенци зауставили, извели нас из аутомобила и претресли на опште запрепашћење моје супруге која је ишла са нама. Да су Словенци мало боље претресли аутомобил ми бисмо финале гледали ваљда из притвора јер је мој пријатељ заборавио да му је пиштољ за који је имао дозволу био у колима испод седишта. Тек кад смо се вратили, после неког времена он је пронашао пиштољ па ми је то путовање у Бари сем по трофеју остало у сећању и по тој ситуацији.

Али то није било све.

- Кад се завршило финале дошли смо до аутомобила и имали шта да видимо – гума се излизала све до жица. Резервну гуму Мерцедес није имао. Око нас су били све аутомобили са француским таблицама. С обзиром да причам француски, ја сам кренем до првог човека који се спремао да уђе у ауто да га питам за помоћ. Ја на француском, а он на српском. Поклонио нам је гуму па смо тако успели да се вратимо кући.

Сама атмосфера међу звездашима у Барију некако је наводила ка срећном крају.

- Сећам се како смо чекали трајект Бар-Бари, а из њега је прво Бора Чорба изашао са Звездином заставом. Атмсофера која се стварала око Звезде у целом том циклусу је нешто незаборавно. Није ни чудо да је са таквом дозом позитивне енергије наш тим дошао до трофеја.

Финале је било за инфаркт.

- Није било лако гледати тих 120 минута, али смо сви некако веровали да ће Звезда славити. Кад је Дика одбранио први пенал био сам убеђен да је дошао „тај дан“. Панчев нам је донео ту радост која тешко може да се опише. Права је штета што су остале околности зауставили Звезду да можда понови тај успех јер је та генерација сасвим сигурно могла да влада Европом још коју годину – уверен је др Миљко Ристић.