Одржана комеморација за Добривоја Танасијевића

Скупу је присуствовала управа клуба на челу са генералним директором Звезданом Терзићем, председником Светозаром Мијаиловићем, спортским директором Митром Мркелом, техничким директором Марком Марином и оперативним директором Марком Петровићем. Од Добривоја Танасијевића су се опростиле и Звездине легенде, тренери, чланови Управног одбора, као и бројни спортски радници. 

Након одавања почасти Добривоју Танасијевићу минутом ћутања, присутнима се обратио генерални директор ФК Црвена звезда Звездан Терзић, чији говор преносимо у целости: 

Поштована породицо, драги пријатељи, уважени гости, 

Данас стојимо овде са тугом у срцу, али и са поносом што смо живели у времену једног посебног човека Добривоја Танасијевића, познатијег као Ден Тана. Човека који је својим животом показао да љубав према свом клубу и према свом народу може да траје заувек, без обзира на даљину и године.

За Фудбалски клуб Црвена звезда, Ден Тана је био везан целог свог живота. Од најранијих дана као дечак, па до последњег дана као верни навијач.

Он је био наш амбасадор у свету, наш пријатељ, човек који је знао да увек пронађе речи подршке, инспирације и охрабрења. 

Рођен у Чибутковици, одакле му  је мајка, одрастао у Београду, одакле му је отац, започео је живот као фудбалер нашег клуба. Ден је био немирног духа, желео је више, желео је даље. Путеви су га као тинејџера одвели у далеки свет. У свет филма, позоришта, уметности и светског фудбала.

Отишао је као мали Добривоје, а вратио се као велики Ден Тана. Још један доказ да пут успеха може да води и од Ибарске магистрале, до Сансет булевара... Његов живот личио је на роман у којем се спајају спорт, филм и бизнис. 

Од Београда до Холивуда, свуда је оставио траг. Био је власник енглеског Брентфорда, био је власник најбољег ресторана у Холивуду, био је члан америчке филмске академије за доделу Оскара, био је председник наше Црвене звезде. 

Био је и глумац, али пре свега био је светски човек чија животна прича је заслужила холивудски филм. 

Ипак, главну улогу одиграо је са својим дивним дамама, првом супругом Андреом, ћеркама Габријелом и Катерином, и на крају са Биљаном, супругом која га је држала под руку до судњега дана. 

Оно што је обележило живот, без обзира на то где се налазио и чиме се бавио, била је љубав према Србији. 

То је и доказао када се тешких деведесетих година, у време када је наша Србија била анатемисана у светским оквирима, вратио у своју земљу да својим ауторитетом и угледом помогне да се слика о Србији промени.

Тада се и укључио у рад фудбалског савеза. Био је председник наше међународне комисије. 

Био је и мој сарадник када сам био председник Фудбалског савеза Србије. Као младом председнику, Ден Тана ми је својим личним контактима отварао сва врата, и у ФИФА, и у УЕФА, широм Европе и Америке, где год је било потребно. Био ми је искрен пријатељ. Био је џентлмен који је несебично помагао људима. Увек је давао и делио. 

Био је и одличан играч покера. Остала је чувена анегдота из далеке 1973. године када је једне вечери у Лондону однео толико новца да је могао да купи стан у Челсију, а он је тај новац поделио играчима Црвене звезде као награду за победу у Ливерпулу 2:1. 

Када је говорио о Звезди, говорио је са истом страшћу као и онда када је као дечак трчао за лоптом. За њега Звезда није била само клуб, била је симбол припадности, поноса и идентитета. Волео је да каже да је Црвена звезда више од клуба. И био је у праву.

Као председник клуба у тешким временима, својим знањем, искуством и личним новцем помагао је нашем клубу да се стабилизује. Увек је истицао да Црвена звезда мора да буде тамо где припада, у самом врху европског фудбала. Његова подршка је била лична, дубока и емотивна.

Ден Тана је био човек светског формата, човек који је повезивао континенте али и човек који никада није заборавио одакле је. Живео је живот у Холивуду али је увек и свуда са поносом истицао да је Србин из Србије. 

На затварању ове животне приче, желим да вам пренесем једну његову  реченицу која свим звездашима треба заувек да остане у мислима. 

Рекао је:

„Звезда ме је научила да делим, она ме је васпитала и натерала да заволим фудбал као тимску игру, у којој се сви боримо једни за друге..."

Тако је један од нас, описао клуб за који сви радимо и живимо. 

Кратко је био на челу клуба, у времену када је било тешко уклопити емоције и рацио, уклопити меру и намеру. Међутим, он је заувек остао Звездин и Звезда његова. 

Данас док се опраштамо од њега, знамо да губимо великог човека, али и да добијамо вечну инспирацију. Његово дело и његова љубав, остају заувек са нама.

Драги Ден, у име Фудбалског клуба Црвена звезда, у име свих генерација које су носиле црвено-бели дрес, свих генерација које ће тек доћи, и у своје лично име, желим да ти кажем једно велико хвала!

Хвала ти на свему што си био, на свему што си урадио и на свему што остављаш иза себе. Твоје име ће заувек бити симбол српског патриотизма. Твој живот ће бити пример да љубав и посвећеност никада не познају границе, а твоја прича ће тек бити препричавана међу генерацијама које долазе.  

Нека ти је вечна слава и хвала.