Резиме сезоне Графичара

Под вођством амбициозног и перспективног стручњака Марка Неђића, који је током читаве сезоне остао доследан својој визији и фудбалској филозофији, Графоси су приказали препознатљиву игру и остварили 13 победа, 14 мечева је завршено нерешеним резултатом, уз 10 пораза. Неђићев рад са младим фудбалерима заслужује посебну пажњу, јер је успео да, упркос природним осцилацијама које носи овај ниво такмичења, изгради тим способан да парира сваком ривалу и истовремено створи услове за појединачни напредак играча.

Сезона је отворена у великом стилу, са пет узастопних победа, а у том периоду издвајају се тријумфи у првом колу против Слободе из Ужица, када су љубичасти славили са 3:1. Наш развојни тим је у Купу Србије такође оставио добар утисак. У шеснаестини финала савладан је суперлигаш Железничар из Панчева са 2:1. У осмини финала љубичасти су елиминисани од Војводине у Новом Саду резултатом 3:1, али је тај меч показао да тим има капацитет да се равноправно носи и са клубовима из највишег ранга српског фудбала.

Љубичасти су током читаве сезоне имали неколико кључних победа које су донеле самопоуздање и омогућиле учешће у плеј-офу попут тријумфа над Борцем 1926 са 3:1 у 23. колу, као и победе против Инђије у гостима са 2:3 и Младости ГАТ са 2:0 на домаћем терену, која је била одлучујућа у борби за горњи део табеле. У доигравању, Графоси су наставили са борбеним и ефикасним наступима, савладавши Борац 1926 са 2:1 у другој рунди, као и Младост ГАТ са 2:1 у последњој утакмици сезоне.

Најбољи стрелац љубичастих у сезони био је Бабакар Мбуп, који је постигао 12 голова, показао нападачки потенцијал и физичку доминацију у последњој трећини терена. Значајан голгетерски допринос дао је и Никола Фуртула са девет погодака, док је Вељко Младеновић шест пута тресао мрежу противника. Трио нападача био је главни ослонац у офанзивним задацима тима и директно допринео бројним освојеним бодовима.

Посебно охрабрује напредак младих фудбалера, што и јесте примарна мисија нашег развојног тима. Иван Гутеша, Вељко Милосављевић, Давид Ђурић и Андрија Максимовић оставили су снажан утисак, док су у другом делу сезоне сјајне партије бележили и Вук Дракшић, Страхиња Стојковић и Урош Сремчевић који су показали да поседују потенцијал за озбиљне домете у наставку каријере.

Стабилност у резултатима, такмичарски дух и појединачни напредак играча сведоче о квалитету рада у клубу и обећавају још успешније сезоне у будућности.

‍