Zvezdine titule u poslednjim kolima

Prvenstvo NR Srbije bilo je prvo i jedino pod tim imenom, održano u sezoni 1945/46, a već tada, kada je Crvena zvezda osvojila prvu titulu bilo je mnogo uzbuđenja. Poslednja i odlučujuća utakmica igrana je u Beogradu 30. juna, a Crvena zvezda je savladala Železničar iz Niša sa 4:1. Na taj način, Crvena zvezda je zasluženo osvojila svoju prvu titulu prvaka NR Srbije od svog postojanja, i taj trofej joj je omogućio i kvalifikacije i učešće u prvom državnom prvenstvu FNRJ u fudbalu. Crvena zvezda je imala i najboljeg strelca finalnog takmičenja - u pitanju je bio Jovan Jezerkić, koji je postigao sedam golova.

Završno kolo je odlučivalo i u sezoni 1951. pri osvajanju druge šampionske titule tima iz Ljutice Bogdana. U poslednjem kolu, 4. novembra, odlučivala je matematika. Dinamo je odigrao samo nerešeno- 2:2, u Beogradu protiv BSK-a, dok je Zvezda u „večitom derbiju” sa Partizanom golovima Tomaševića i Živanovića slavila sa 2:0. Kako su Zvezda i Dinamo bodovno bili izjednačeni, bolja gol razlika datih i primljenih golova (+ 3) odlučila je šampionsku trku u korist „crveno-belih“. Beograđani su tako trijumfalno okončali jednu od najdramatičnijih završnica u istoriji jugoslovenskih fudbalskih prvenstava.

Ni treće prvenstvo koje je Crvena zvezda osvojila u sezoni 1952/53, nije moglo da prođe bez drame, jer je izabranicima Žarka Mihajlovića bila potrebna pobeda u poslednjem kolu nad Spartakom iz Subotice. Naš tim je izašao na teren sa jasnim ciljem i pregazio rivala rezultatom 5:1, tako da ubedljiva pobeda drugoplasiranog Hajduka nad Partizanom u gostima (4:2) nije pomogla timu iz Splita, pošto je Zvezda završila prvenstvo sa dva boda prednosti.

Šesta šampionska titula kluba sa "Marakane" je osvojena u sezoni 1958/59. u jednoj od najzanimljivijih završnica u istoriji nacionalnih prvenstava Jugoslavije. Momci koje je sa klupe predvodio Miša Pavić, još od drugog kola, nisu ispuštali vodeću poziciju. U poslednja četiri kola, Partizan i Vojvodina su pobedili sve rivale, ali je u antologijskom finišu sezone i Crvena zvezda predvođena neumoljivim Borom Kostićem, koji je bio ubedljivo najbolji strelac prvenstva (25) na kraju zasluženo osvojila titulu državnog prvaka.

Novo uzbuđenje viđeno je kada je Crvena zvezda u sezoni 1959/60. osvojila sedmi naslov nacionalnog šampiona. Zvezda je na kraju šeste decenije prošlog veka imala izuzetan tim, u kome su glavne perjanice bili golman - veliki Vladimir Beara, golgeter Bora Kostić i prvi as Dragoslav Šekularac. Pitanje šampiona je rešeno u poslednjem kolu, kada su izabranici Miše Pavića deklasirali Slobodu u Tuzli i završili sezonu na prvom mestu, sa bodom više od Dinama.

Sezona 1980/81. bila je sledeća koja nam je donela uzbuđenje na papiru, ali u realnosti je to bilo manje uzbudljivo poslednje kolo od prethodno navedenih. Razlog je bio to što su crveno-beli imali dva boda prednosti u odnosu na Hajduk i mnogo bolju gol-razliku. Zvezdin tim predvođen napadačem Zdravkom Borovnicom (12 golova) je u poslednjem kolu odigrao nerešeno u"večitom derbiju" 1:1, ali je i tim iz Splita odigrao na svom terenu izjednačeno, tako da je razlika ostala ista kao i pred početak poslednje runde.

Sezona 1987/88 nam je donela novo veliko slavlje u poslednjem kolu. Crvena zvezda je uslela da osvoji titulu u Nikšiću, tako što je remizirala sa Sutjeskom 2:2 i time izbacila domaćina iz elitnog ranga.

Druga titula u novom milenijumu je donela izuzetno zanimljivu trku između večitih rivala. Crvena zvezda je u poslednje kolo ušla sa dva boda prednosti u odnosu na crno-bele i ispostavilo se da je to bilo dovoljno za veliko slavlje za tim koji je sa klupe predvodio legendarni Slavoljub Muslin. U poslednjem okršaju u sezoni Zvezda je ubedljivo savladala Milicionar sa 4:1 na "Marakani" i postala šampion države za sezonu 2000/01.