"Zvezda je život" – U centru interesovanja Petra Popovića

Otac proslavljenog publiciste jedan je od osnivača Fudbalskog kluba BASK, što ga je od malih nogu učinilo zaljubljenikom u najbitniju sporednu stvar na svetu, a samim tim i Crvenu zvezdu. Upravo ga je otac i usmerio ka crveno-belim bojama, koje je pratio od samog rođenja, pa sve do dan danas.

-Niste mogli da budete rođeni u Beogradu i slušate prenose Radivoja Markovića, da slušate na koji je način opisivao gospodstvo Rajka Mitića, igrački manguperaj Dragoslava Šekularca, a ni da ostanete imuni kada je pričao o ambasadoru Stankoviću i kažete, ja ne želim da vidim to svojim očima. Njegovi prenosi utakmica, bili su prava umetnost, a ujedno i jedan od razloga da zavolim crveno-bele boje.

Sa osmehom na licu prisetio se školskih dana, ali i obećanja oca da ukoliko bude odličan učenik, kao nagrada ga očekuje poseta Marakani. Upravo su dobre ocene bile uslov za posete Zvezdinih utakmica i uživanje u majstorijama Rajka Mitića, Dragoslava Šekularca, a kasnije i Bore Kostića.

Zauvek u sećanju ostaće mu utakmica na kojoj se prva Zvezdina zvezda oprostila od fudbala. Sreća , ali i tuga osećanja su koja je prošao sa našim klubom. Uživao je u velikim pobedama, ali i bolnim porazima, međutim baš zbog toga je ljubav prema Crvenoj zvezdi toliko i jaka. Jedna od tih velikih pobeda našeg kluba jeste i protiv Liverpula sedamdesetih godina, kada su crveno-beli kako kaže Popović naučili engleski klub kako da postane najbolji na svetu.

Veliki broj anegdota, poznanstava, ali i putovanja sa Crvenom zvezdom. Prisustvovao je brojnim utakmicama, kako u Beogradu, tako i u inostrnstvu kojim je naš klub krčio put do krova Evrope. Ono što je voleo u igri crveno-belih momaka je igra na pobedu, a ne rezultat i prava umetnost na terenu.

Rasadnik talenata i stvaranje vrhunskih igrača još jedna je odlika našeg kluba zbog koje se ponosi što može da se nazove navijačem Crvene zvezde. Sa ogromnim entuzijazmom govori o činjenici da je naš klub u čuvenoj generaciji iz 1991. godine imao čak pet igrača koji su bili dostojni da nose dres sa brojem deset, koji sam po sebi ima ogromnu težinu.

Svet u kome su igrači mogli da napuste naše prvenstva tek posle navršenih 28 godina smatra nerealnim. Međutim ono što vidi kao realnost i što se iz godine u godinu pokazuje je da naš klub ima neverovatan potencijal u mladim nadama. Upravo to i duh navijača Crvene zvezde je video kao najveću snagu crveno-belih, koja nas vraća na slave staze nekadašnjih uspeha.