Stanković : Apsolutni pobednici, ovi momci su mi dali sve

- Ne bih se složio da nismo ličili na sebe. Imali smo i jednu, dve dobre šanse i stativu. Mogli smo sigurno postići gol. Da smo ušli dobro nismo, pričam o tome već dva meseca. Ali ja razumem momke, kraj sezone je. Oni su za mene apsolutni pobednici jer znam šta su morali da urade, koliko su energije uložili. Dali su mi sve večeras, i ja osećam samo zahvalnost, prema igračima i prema klubu što mi je dao priliku da doživim ove emocije. Hvala i navijačima popeo sam se kod njih tamo gore, to ne može da se opiše te emocije može da ti da samo Zvezda. Čestitke i Vojvodini i Tanjgi, dobra je utakmica bila, baš dobra. Mogla je da ode i na jednu i na drugu stranu. A što se tiče Rodrigaa, prošla mi je kroz glavu utakmica Intera i Sijene. Gubili smo 1:3 ili 1:2 kod kuće, Murinjo je bio trener i ubacio je Samuela kao špica. I onda kada sam izašao za drugo poluvreme prvo sam poslao Rodrigaa na zagrevanje, bilo je još 0:2, na 1:2 sam znao da ću ga ubaciti kao špica. Zašto i kako mi se javilo ne znam. Znao sam i da ću se vratiti da igram 3-5-2 ako bude 2:2, imao sam i drugu varijantu, nije bila ludost znao sam šta radim. To je ovako na prvu, tako sam i stafu objasnio - rekao je Stanković.

Govorio je Stanković i o velikim kadrovskim problemima koji su pratili ekipu pred finale.

- Imao sam dosta problema kadrovskih i virusa i povreda, momci su igrali i povređeni neki nisu ni mogli da uđu u igru, sedeli su na klupi ali nisu bili upotrebljivi, ali to je kada dođeš do kraja odigrali su maksimalan broj utakmica. Sada će u junu biti godinu dana kako su krenuli da rade. Prezadovoljan sam, osećam jednu veliku zahvalnost, malo nas je iscrpela utakmica, možda ne delujemo nešto preveseli ali mislim da će raspoloženje sad u autobusu biti drugačije.

Šef stručnog štaba je govorio o atmosferi i naglasio da osvajanje trofeja nije lak posao, pohvalivši rad uprave kluba.

- Morao je neko da dobije crveni, dobio je i Supić kod nas pored Sasa, bilo je kartona i u Vojvodini. Bilo je spektakularno, ne znam šta bih rekao. Bio sam fokusiran na utakmicu, nisam želeo ništa da prepustim slučaju. Šesta dupla kruna je veliki uspeh za klub. Kada sam se vratio u decembru, rekao sam da se Crvena zvezda dosta promenila i da radi sistemski dobar posao. Nije slučajno što Zvezdan Terzić, Svetozar Mijailović, Marko Petrović, Marko Marin i Mitar Mrkela čine taj blok koji ozbiljno radi. Opet će neko da prokomentariše kako i šta, ali mene to ne zanima. Ja znam koliko se žrtvuju da bi Zvezda išla napred. Kada se osvoji, svi kažu da je lako, ali verujte mi da nije lako odbraniti duplu krunu. Velika zahvalnost svima u klubu.

Dotakao se Stanković i detaljnije analize prvog dela igre, oslanjajući se na informacije svojih saradnika.

- Pitao sam Sasa da mi da neke informacije za konferenciju, a on mi je rekao da mi ne trebaju i da ću posle videti kako smo igrali. Verujem mu da nije to bilo toliko loše. U prvom poluvremenu smo imali dosta šansi, ali to je finale, jedna lopta, jedan kiks, jedan prekid promeni sve. U zadnje dve utakmice smo primili dva gola iz prekida, a tokom cele polusezone nismo nijedan. Ipak , ne bih trošio vreme na analizu, mi smo doneli trofej kući.

Za kraj, Stanković je opisao mirnoću koju je zadržao čak i u momentima kada je rezultat bio nepovoljan po naš tim.

- Dosta mirnije sagledavam stvari. Na poluvremenu nije bilo nikakve drame iako je bilo 0:2, samo sam tražio taj jedan gol. Rekao sam im da postignemo taj pogodak pa da vidimo kako će ići dalje. Nije sramota izgubiti, finala su čudna. Tražio sam strpljenje, da ne radimo stvari koje nikada nismo radili i da ne izmišljamo toplu vodu. Spremili smo utakmicu da opteretimo njihovu odbranu sa dva špica i loptama iza leđa. Bilo mi je bitno samo strpljenje. Da li sam se promenio, ne znam, pun sam vrlina i mana, znate me. Dovoljno sam se promenio da budem racionalan u ovim trenucima - zaključio je Stanković.

‍