Raković : Zvezda je nacionalna institucija

- Велика историја Фудбалског клуба Црвена звезда исписивана је осам деценија емоцијом преданих играча, трудом тренера и стручних штабова, као и промишљеним поставкама на терену. Сваки од ових стубова чинио је Звездину конструкцију стабилном и снажном. Црвена звезда је код сваког противника изазивала осећај посебног поштовања, а име нашег клуба изговарало се са нарочитим уважавањем широм земље. Црвена звезда је основана 4. марта 1945. године, још увек у Краљевини Југославији, три дана пре него што је успостављена Демократска Федеративна Југославија. У Црвеној звезди су се углавном окупили фудбалери српских гиганата из доба југословенске краљевине, играчи СК Југославије и БСК. Стога је популарност Црвене звезде у српском народу врло брзо досегла широке и дубоке размере. Наредне деценије потврдиле су да је у социјалистичкој Југославији суштина Црвене звезде била српска. У време када није било српске династије нити српске државе, док је Српска православна црква била потиснута на маргине друштва, Црвена звезда је имала снажну интегративну улогу за српски народ. Велике Црвене звезде не би било без снажне југословенске фудбалске лиге и незаборавних спортских ривалстава. Посебно се то односи на одмеравања снага са осталим клубовима велике четворке Партизаном, сплитским Хајдуком и загребачким Динамом. Прва фудбалска лига социјалистичке Југославије била је својевремено једна од лига петице. Стога је Црвена звезда раширених руку дочекивана на стадионима широм света. Била је част угостити фудбалере Црвене звезде као амбасадоре југословенског спорта, исто као што је било велико признање гостовати у Београду на позив нашег клуба. Звездини фудбалери наступали су под окриљем УЕФА и ФИФА за селекције Европе и света. Црвена звезда је нашироко позната по финалним утакмицама највећих УЕФА такмичења. Црвено-бели су одиграли четири европска и интерконтинентална финала, а победили су у два. Титуле првака Европе и света из 1991. године крунисале су све напоре које су претходне Звездине генерације улагале како би се клуб винуо у најславније фудбалске висине. Црвена звезда се тиме уврстила у историју, јер су само 24 клуба били прваци Европе, а свега 31 је освојио титулу првака света. Музеј Фудбалског клуба Црвена звезда једно је од тек 15 места на свету на којима се могу видети трофеји фудбалског првака Европе и фудбалског првака света. Уз ове најважније трофеје Црвене звезде помиње се и период социјалистичке Југославије, у којем су црвено-бели 19 пута били државни прваци и 12 пута освајачи националног купа, чиме су били апсолутни рекордери. Међутим, наступило је сасвим другачије време, које се одразило на Црвену звезду и њену навијачку армију, распадом наше земље. Клуб више није показивао снагу какву је имао у том периоду. Ипак, пре десетак година, са данашњим руководством, започет је процес стабилизације клуба. Црвена звезда је у последњих осам година освојила осам узастопних првенствених титула, а у претходних пет година и пет дуплих круна. Данас је, са 36 титула државног првака и 29 освојених националних купова, убедљиво испред свих осталих клубова у Републици Србији. Притом је Црвена звезда од 2017. године редован учесник лигашког дела најважнијих УЕФА такмичења Лиге шампиона и Лиге Европе. Њена међународна препознатљивост данас се везује и за актуелне успехе, а не само за сећања на славне дане Звездине прошлости. Црвена звезда је одавно искорачила из спортског поља у друге друштвене сфере. Звезда је национална институција, интегративна спона и културолошки фактор. Томе доприноси и ова монографија, у којој је по први пут на једном месту представљена велика историја нашег клуба. Навијачи Црвене звезде, али и сви љубитељи књиге, имаће прилику да крстаре кроз Звездину фудбалску прошлост када ову монографију спусте на радни сто и упусте се у читање текстова прожетих богатим историјским чињеницама. Фотографски материјал пружа снажан визуелни повратак у прошлост и непосредан контакт са личностима које су током осам деценија стварале Звездину историју. Када је реч о раду на монографији, посебно бих истакао велики истраживачки труд Бранислава Јоцића, као и богато искуство списатељског рада Милана Симића. Такође бих подвукао значајне напоре Синише Божовића, у смислу међусобне сарадње и комбиновања делатности и процеса израде књиге. У том контексту поменуо бих и Александра Станисављевића и Градимира Бранковића. Посебно бих истакао и најближе сараднике на раду на монографији Војислава Јакшића и Мају Којадиновић. Захваљујем се руководству ФК Црвена звезда, генералном директору Звездану Терзићу, председнику Светозару Мијаиловићу, директорима Марку Петровићу, Митру Мркели и Марку Марину на подршци и разумевању, на схватању важности историјског момента да у време њихове управе светлост дана угледа ова капитална монографија која обогаћује српску културу. На крају сваки покрет на травнатом тепиху Звездиног стадиона изазива узбуђеност, емоцију, осећај националне и државотворне свести. Звездин стадион је својеврсна историја једног великог српског клуба, највећег у историји Југославије. Генерације звездаша су расле уз Звезду, са Звездом, са њеним поразима и победама, у највећим успесима, када је Црвена звезда освајала Европу и свет - истакао је др Александар Раковић.