Malo je falilo - Borusija Menhengladbah 1979.

Malo ko je očekivao da će crveno-beli te kišovite jeseni nakon poraza u gostima od berlinskog Dinama (2:5) uopšte uspeti da prođe prvu rundu najmasovnijeg takmičenja, a kamoli da će na proleće prvi put igrati u finalu jednog evropskog takmičenja. Sve je izgledalo još nerealnije kada su gosti poveli sa 1:0 na "Marakani". Takav rezultat ostao je na snazi sve do 60.minuta. Usledio je furiozan finiš Crvene zvezde - za poslednjih pola sata postigli smo četiri gola i preokrenuli sve. Potom su redom padali Sporting Hihon, Arsenal, Vest Bromvič i u polufinalu berlinska Herta. U svim tim dvomečima, posebno se pamte pogoci u poslednjim minutima kada su crveno-beli rešavali pitanje prolaska dalje.

Prva utakmica u finalu odigrana je 9.maja 1979.godine pred 90.000 gledalaca. Crvena zvezda je prikazala izvanrednu igru i povela golom Šestića, a Zapadni Nemci su izjednačili nesrećnim autogolom Ivana Jurišića. Drugi meč odigran je 23.maja u Diseldorfu, a duel je ostao u sećanju po spornoj odluci sudije Alberta Mikelotija, kada je poklonio domaćem timu jedanaesterac. Nisu se posle te nepravde demoralisali crveno-beli, već su ofanzivnom igrom pokušali da dođu do preokreta i trofeja.

Najbliži pogotku bili su u finišu susreta, kada je Slavoljub Muslin oštro šutirao i pogodio mesto gde se spajaju prečka i stativa, tako da je malo falilo da ta legendarna"Ambasadorova" generacija dođe do trofeja.

Crvena zvezda je nastupila u sledećem sastavu: A. Stojanović, Jovanović, Miletović, Jurišić, Jovin, Muslin, Petrović, Blagojević, Milovanović (od 46. Šestić), Savić, Milosavljević. Trener : Branko Stanković.