Zvezdina proleća – „Crvena zvezda je šampion Evrope…“

Prvi stepenik na putu do trona evropskog fudbala bio je Grashopers, fudbalski klub iz Švajcarske. Zvezdina ekspedicija je pohod ka osvajanju KEŠ-a započela 18. septembra 1990. godine na Marakani, a čak 60 hiljada vernih Zvezdinih navijača ispratilo je prvi korak ka stvaranju istorije. Ipak , najzapamćenija evropska turneja našeg kluba nije počela pobedom, pošto je tim iz Švajcarske uspeo da izbori remi u Beogradu. Kozle je neočekivano doneo prednost gostima u 14. minutu utakmice, dok je Binić u 43. minutu meča doneo izjednačenje crveno-belima. Dragiša Binić je sjajnim trzajem glavom pogodio ugao protivničkog gola, i na taj način postigao prvi od mnogih golova u ovoj istorijskoj evropskoj sezoni. U revanšu, dve nedelje kasnije, viđena je „prava“ Crvena zvezda, koja je ubedljivom pobedom pokazala deo svojih sposobnosti i nagovestila sjajan turnir. Darko Pančev načeo je mrežu protivnika već u 12. minutu i tim pogotkom započeo svoju fenomenalnu golgetersku seriju. U 50. minutu utakmice Robert Prosinečki je sa bele tačke udvostručio prednost crveno-belih, što je učinilo da „eksplodira“ tribina na kojoj su se našli naši navijači koji su doputovali čak do Ciriha. Treći gol za fudbalere Crvene zvezde postignut je deset minuta kasnije, kada je Radinović precizno šutirao sa ivice protivničkog šesnaesterca. U nastavku, viđena su još dva jedanaesterca, jedan za domaće, jedan za goste. Kozle je najpre smanjio zaostatak švajcarskog kluba u 63. minutu meča, dok je Prosinečki pogodio i drugi penal za crveno-bele na ovom susretu, sedam minuta pre kraja duela. Zvezda je tako ukupnim rezultatom od 5:2 došla do prolaza u narednu rundu takmičenja.

U osmini finala protivnik Crvene zvezde bio je Rendžers iz Glazgova, a ponovo je naš klub prvo bio domaćin. Pred neverovatnih 80 hiljada gledalaca, 24. oktobra 1990. godine, Zvezda je dočekala tadašnji najskuplji tim iz Velike Britanije, što dokazuje da pred našom ekipom nije bio lak zadatak. Međutim , naši igrači su dominirali nad protivnikom tokom čitavog meča u Beogradu i ponovo došli do ubedljive pobede, a lista strelaca se nije menjala u odnosu na revanš protiv Grashopersa. Nakon nespretne reakcije protivnika, u osmom minutu meča povela je Crvena zvezda, a gol je pripisan Dušku Radinoviću. U 65. minutu susreta, Prosinečki je maestralno šutirao iz slobodnog udarca sa dvadeset metara i lopta je od stative završila u mreži Škota. Tačku na ovaj duel stavio je Darko Pančev, kada je u 74. minutu meča, posle kontranapada našeg tima, u svom stilu sa ivice peterca, matirao protivničkog čuvara mreže. Druga utakmica odigrana je šestog novembra u Glazgovu, u mnogo mirnijem tempu. Najlepši trenutak na utakmici viđen je u 52. minutu, kada je Pančev nakon sjajnog prijema lopte grudima, volej udarcem pogodio rašlje protivničke ekipe. Počasni pogodak za Škote u ovom dvomeču, postigao je MekKoist u 79. minutu.

Naredni rival našeg kluba bio je prvak Istočne Nemačke – Dinamo iz Drezdena. Prva utakmica četvrtfinala Kupa evropskih šampiona igrana je na Marakani 6. marta 1991. godine, a atmosfera je ponovo bila fascinantna, jer je na stadionu bilo oko 70 hiljada navijača. Trener Ljupko Petrović nastavio je sa istom taktikom, pobedničkom i ofanzivnom. Meč u Beogradu protiv Dinama iz Drezdena bio je sličan kao i prva utakmica protiv Rendžersa. Prosinečki je u 22. minutu ponovo pokazao da poseduje „bombu“ u nogama i, sjajnim udarcem iz slobodnog udarca, doneo vođstvo crveno-belim fudbalerima. Binić je u samom finišu prvog dela utakmice udvostručio prednost našeg tima, a Savićevićeva genijalnost viđena je u 57. minutu, kada je besprekornim udarcem sa distance postigao treći i poslednji pogodak na ovom susretu. Revanš je odigran dve nedelje kasnije u Drezdenu. Pri rezultatu 2:1 u korist našeg kluba meč je prekinut zbog incidenata na tribinama, te je UEFA utakmicu registrovala službenim rezultatom 3:0 za Crvenu zvezdu.

Usledilo je polufinale u kom se Zvezda ponovo susrela sa ekipom iz Nemačke, ovog puta Zapadne. Protivnik je bio veliki Bajern Minhen, a prvi meč naši fudbaleri igrali su u gostima, desetog aprila 1991. godine. Volfart je doveo Bavarce u prednost u 23. minutu meča, ali je izjednačenje doneo, naravno, Darko Pančev u poslednjim sekundama prvog poluvremena. Gol za ogromnu pobedu Crvene zvezde postigao je Dejo Savićević, nakon kontranapada našeg tima i njegovog nezaustavljivog trka sa lopom. Iako je Zvezda bila u prednosti i nadomak finala najvećeg evropskog takmičenja, Ljupko Petrović, šef stručnog štaba naše ekipe, isticao je pred revanš na Marakani da se crveno-beli fudbaleri nikako ne smeju opuštati. Susret u Beogradu odigran je 24. aprila 1991. godine, i na početku meča, izgledalo je da će Crvena zvezda lako doći do finala u Bariju. U 25. minutu Siniša Mihajlović uradio je ono u čemu je najbolji. Izveo je „strašan“ slobodan udarac iz velike udaljenosti i na taj način postigao fenomenalan pogodak za 1:0. Međutim, u drugom poluvremenu usledila je prava drama, koja će zauvek ostati upamćena među navijačima Crvene zvezde. U 62. Augantaler je izjednačio rezultat, a samo 5 minuta kasnije, preokret je doneo Bender, te je izgledalo da će se igrati produžeci, ali… „Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao!“. U 89. minutu meča nakon centaršuta Mihajlovića, dogodila se neobjašnjiva greška odbrane Bajerna i najslađi autogol za svakog navijača Crvene zvezde. Crveno -beli su tako osigurali mesto u finalu Kupa evropskih šampiona!

Veliko finale igrano je u Bariju, na stadionu Sveti Nikola, 29. maja 1991. godine. Poslednji zadatak koji su naši igrači morali da reše bio je Olimpik iz Marseja, predvođen Draganom Stojkovićem Piksijem, legendom našeg kluba i petom Zvezdinom zvezdom. Obe ekipe su u finalnoj utakmici igrale veoma defanzivno, što je i bilo očekivano, s obzirom na veliki ulog. Nakon 120 minuta igre, ostalo je bez golova, te su odlučivali jedanaesterci. Prvi je preuzeo odgovornost Robert Prosinečki, koji je na ovom turniru postigao već dva gola sa bele tačke. I ovoga puta je bio miran, i doveo Crvenu zvezdu u vođstvo od 1:0 u penal seriji. Ključni momenat dogodio se u prvom pokušaju za Olimpik iz Marseja, kada je Amorosov šut, odbranio kapiten i vođa ekipe – Stevan Dika Stojanović. Penale su zatim pogađali Binić, Belodedić i Mihajlović, i doneli „meč loptu“ za našu ekipu. Poslednji , peti jedanaestarac za našu ekipu, bio je namenjen „kobri“, najboljem strelcu i zlatnoj kopački Crvene zvezde.

„Darko Pančev i Olmeta… Darko Pančev… Crvena zvezda je šampion Evrope! Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona…“ i danas odzvanjaju reči ushićenog sportskog komentatora Milojka Pantića.

Ovim sjajnim uspehom ta generacija zaslužila je da čitav tadašnji tim bude proglašen šestom Zvezdinom zvezdom.

Za Crvenu zvezdu su nastupali: Stevan Stojanović, Željko Kaluđerović, Duško Radinović, Goran Vasilijević, Slobodan Marović, Refik Šabanadžović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Robert Prosinečki, Vlada Stošić, Darko Pančev, Siniša Mihajlović, Dejan Savićević, Ivica Momčilović, Goran Jurić, Rade Tošić, Vladimir Jugović, Dragiša Binić.

Trener : Ljubomir Petrović.