Zvezdani momenti – Lekić i avgustovska noć za pamćenje

Tog 6. avgusta 2009. godine, malo ko je očekivao da će crveno – beli nakon poraza u Gruziji (2:0) uspeti da prođu u četvrto kolo kvalifikacija za Ligu Evrope, ali pune tribine i huk sa severa od samog starta meča ukazivao je na to da će to biti još jedna nezaboravna noć.

Upravo zato, atmosfera iz te avguvstovske noći ostala je zabeležena kao jedna od najbučnijih na Marakani u novijoj istoriji. Već u trećem minutu utakmice izabranici Vladimira Petrovića doživeli su pravi „nokaut“ kada je Dejan Lekić autogolom doveo goste u vođstvo. Prolaz je tada delovao potpuno nerealno, jer je crveno – belima trebala pobeda sa tri gola razlike kako bi prošli u narednu fazu.

U 17. minutu, usledio je početak „vatrometa golova“ koji je kasnije usledio. Pavle Ninkov je dobio loptu na desnom boku, i odlično centrirao u kazneni prostor gde je najviši u skoku bio Slavko Perović, koji je odličnim udarcem glavom „matirao“ golmana gostiju i doveo naš tim do izjednačenja i nade da je iznenađenje moguće. Nije dugo trajala radost crveno – belih jer je već u 24. minutu Vacadze ponovo doveo gruzijski tim do prednosti. Ponovo je našem timu trebala pobeda od tri gola razlike, a prolaz dalje je delovao sve nerealnije, ali je onda na scenu stupio Dejan Lekić. Sjajno je po desnom boku probio strelac prvog gola za naš tim Slavko Perović, i oštrim cenatršutom poslalo sjajnu loptu u peterac, gde se našao Dejan Lekić koji je pokazao da se u kaznenom prostoru protivnika snalazi „kao riba u vodi“, i odličnim potezom doveo naš tim do novog izjednačenja. Pokušavao je naš tim iz svih pozicija da stigne do vođstva, a u 46. minutu, trud izabranika Vladimira Petrovića se isplatio. Lazetić je uputio odličnu dugu loptu u šesnaesterac, gde se ponovo našao Dejan Lekić, koji je još jednom reagovao u stilu najboljih svetskih napadača i doveo naš tim do potpunog preokreta za pravu eksploziju na tribinama.

Imali su crveno – beli dosta težak zadatak u drugom delu igre, jer je našem timu za prolaz nedostajalo još dva gola. Pritisak Zvezdinih fudbalera konačno se isplatio u 76. minutu. Perović je oboren u kaznenom prostoru, a glavni arbitar je bez razmišljanja pokazao na belu tačku. Kadu je preuzeo odgovornost, i poslao golmana u jednu, a loptu u drugu stranu, pa je u tom trenutku na semaforu stajalo 4:2 za naš tim. Usledila je prava filmska završnica, jer je našem timu nedostajao još samo jedan gol za prolaz. U 88. minutu, Bogdanović je odlično centrirao sa levog boka, a u kaznenom prostoru se ponovo našao Dejan Lekić, koji je od tragičara izrastao u heroja i sjajnim udarcem glavom doveo naš tim do vođstva, a ispostaviće se, i prolaza dalje.

Utakmice se prisetio i Vujadin Savić, koji je upravo na tom meču upisao debitantski nastup za seniorski tim Crvene zvezde.

-Nisam znao da ću početi utakmicu, a kada mi je trener to saopštio, odmah sam od sreće svima počeo da javljam telefonom da igram. To je bio jedan od najlepših trenutaka u mom životu. Izgubili smo tamo sa 2:0 i u Beogradu nam je trebala pobeda. Treći minut, i autogol Lekića. U tom trenutku sam dobio lagan udarac u glavu i nisam video loptu, a spiker je objavio da je od mene ušla u mrežu. Nisam bio siguran da li sam ja postigao autogol, a možete da zamislite kako sam se osećao u tom trenutku kada je spiker pročitao moje ime. Nekih pet minuta na semaforu je stajalo Savić. Svašta mi je prolazilo kroz glavu tih pet minuta dok na semaforu nije promenjeno ime, a posle toga sam se skroz opustio. Što se tiče samog toga utakmice, svaki zvezdaš se sigurno seća i najsitnijeg detalja utakmice, preokreta, pobede i prolaza dalje. Brat mi pričao da su ljudi na tribinama plakali i grlili se međusobno. Sigurno jedan od najsrećnijih trenutaka u mom životu, debi iz snova – kroz osmeh se prisetio Savić.

Pred punim tribinama Marakane, Vladimir Petrović Pižon izveo je sledećih 11: Pavlović, Savio (od 58. Kadu), Savić, Lekić, Lazetić, Đorđević, Cvetković (od 65. Bogdanović), Perović, Ninkov, Blažić (od 73. Nikolić), Ajzea.