Priče o Bariju - Taktika u finalu

Crvena zvezda je na putu do finala eliminisala Grashopers, Rendžers, Dinamo iz Drezdena i Bajern iz Minhena, postigavši ukupno 18 pogodaka, igrajući napadački i ofanzivan fudbal, uvek na "gol više". Procena stručnog štaba bila je da je ekipa nakon revanša sa Bajernom bila u padu forme. Vodile su se višednevne rasprave kako je najbolje suprotstaviti se Marseju. Francuski tim je imao sijaset sjajnih individualaca. Tandem centarhalfova Boli i Mozer, u sredini Abedi Pele i Kris Vodl, malo ispred Žan Tigana i Dragan Stojković, dok je najistureniji bio Žan Pjer Papen. U četvrtfinalu su izbacili aktuelnog evropskog šampiona Milan, dok su u polufinalu rutinski savladali moskovski Spartak.

Nakon dužeg razmišljanja, Ljupko Petrović odlučio se za strogo zatvorenu formaciju u finalnom susretu.

- Dumao sam, dumao i izabrao varijantu u kojoj zatvaramo prilaze svom golu i igramo dekadentno u bloku, na rezultat. Pre nego što sam to odlučio, pitao sam igrače u bazi: "Hoćete li da igramo lepo ili da podignete pehar?" Sa svih strana je ođekivalo: "Da budemo prvaci Evrope! E kad je tako onda me sad poslušajte i ne morate više nikad!" - rekao je Ljupko Petrović igračima u svlačionici.

Tom taktičkom odabiru, svakako je doprinelo i ono što se događalo neposredno pred utakmice. Tri nedelje pre finala Kupa šampiona, 8.maja 1991, Crvena zvezda je poražena u finalu jugoslovenskog kupa od Hajduka sa 0:1. Olimpik je u Bari došao u nešto boljoj formi, a pred finale su savladali Okser u prvenstvenom duelu sa 4:0. Sve to je uticalo na izbor taktike za finale, a trener Petrović je svu odgovornost preuzeo na sebe.

- Svesno sam preuzeo rizik na sebe i znao da ukoliko Zvezda bude mislila samo na defanzivu i izgubi finale, jedini krivac biču ja. Nisam hteo da idem linijom manjeg otpora, da Zvezda igra napadački kako je većina mislila da će igrati, pa ako izgubi u otvorenoj borbi niko nema šta da prigovori treneru. Moj kolega sa protivničke klupe, Rajmond Gutals, sigurno je sve mogao da očekuje osim da će se Zvezda isključivo braniti. Nije to išlo uz jugoslovensku školu fudbala, svet je navikao da naši momci igraju i napadaju, a upravo je to najviše odgovaralo Francuzima. Obavestio sam Džajića kakve su mi namere, uveravao ga da je to jedini način da se odupremo Olimpiku, prihvatio je ideju. Zanimljiv dijalog vodio sam i sa Sinišom Mihajlovićem, koji je po saznanju da ćemo igrati defanzivno, upitao: "Šta ćemo da radimo kada mi imamo loptu?" Uzvratio sam: "Igrajte! Ako ne znate šta ćete, vi dodajte loptu Francuzima i opet se branite - govorio je Ljupko Petrović u više navrata.