Priče o Bariju - Petogodišnji plan 1986.

Skupština kluba je krajem 1986.godine usvojila plan koji se formalno zvao „Petogodišnji program stručno-pedagoškog rada FK Crvena zvezda“, a danas taj naziv možemo prevesti u „Kako pokoriti Evropu“. Autor studije je bio Veljko Aleksić, profesor na Fakultetu za fizičko vaspitanje u Beogradu, inače bivši fudbaler našeg kluba, koji je plan pisao uz stalne konsultacije sa Cvetkovićem i Džajićem. Program se posebno bavio mladima. Na osnovu istraživanja koje su radili profesor Aleksić i njegovi saradnici ustanovljeno je da 56% dečaka iz Beograda, Niša, Kragujevca, Kruševca, Kraljeva, Valjeva i Šapca navija za Crvenu zvezdu, dok 44% navija za druge klubove. Iz toga se izvodi zaključak da svaki drugi potencijalni fudbaler navija za crveno-bele. Zbog toga se u planu konstatuje: „Naša je obaveza da njihove mogućnosti proveravamo i omogućimo im da se stave u sportsku službu Crvene zvezde“.

- Veljko Aleksić je pravi intelektualac, čovek vizije i veliki stručnjak koji je, slušajući me i savetujući, tačno znao šta želim. Ja sam, sa druge strane, prepoznavao njegove tendencije i program je tako finalizovan. Verovao sam da možemo da napravimo evropski rezultat jer nam je godinama malo nedostajalo da stignemo u neko finale. Od 1979. kada je sjajna generacija igrala u finalu Kupa UEFA, mučili smo se, nedostajalo nam je uvek nešto malo, ali činilo mi se u svim segmentima. Pitali smo se šta je to malo i kako da „to malo“ prevaziđemo. I onda se rodila ideja o petogodišnjem planu razvoja, o postavljanju nekih parametara koji će podići standarde u svim segmentima rada kluba – govorio je Dragan Džajić, tada tehnički direktor kluba.

Projekat je podrazumevao sledeće obaveze vezane za formiranje sastava:

-U sezoni 1987/88 angažovati glavnog trenera na pet godina i angažovati dva vrhunska igrača.

-U sezoni 1988/89 angažovati dva vrhunska fudbalera i tim formirati na osnovu ugovornih obaveza koje bi značile da u profesionalnom pogonu svi moraju biti vezani za Crvenu zvezdu do 1992.godine.

-U naredne dve sezone dovesti još ukupno tri igrača iz drugih sredina.

Ovakav plan pravljen je imajući u vidu sve specifičnosti koje je Crvena zvezda imala kao klub u tom periodu. Trebalo je uzeti u obzir tradiciju, milje i manjak novca u odnosu na klubove iz Zapadne Evrope.

- Vodio sam svakodnevne razgovore sa Cvetkovićem i Džajićem. Pričali smo o tome šta program mora da sadrži s obzirom na istoriju, originalnost Crvene zvezde i dotadašnje okolnosti. Na osnovu tih sastanaka donesena je odluka da ja pišem program, a da se posle svakog završenog segmenta konsultujem sa obojicom. Program je sadržao 432 stranice, sačinjen je i siže od 32 strane, a projekat je trebalo da ostane svojevrsna klupska tajna koja nikako nije smela da dospe u širu javnost – govorio je profesor Veljko Aleksić.

U programu su se postavili i konkretni sportski ciljevi koji bi trebali da se postignu u toku njegove petogodišnje realizacije. Prognoza rezultata bila je najzanimljiviji deo programa i ujedno ostavljala najviše prostora za sumnju kritičarima i dušebrižnicima. Od sezone do sezone, postavljeni su konkretni ciljevi:

1987 /88 – Obračun sa već poslovičnim jugoslovenskim fudbalskim javašlukom među svima koji rade u klubu, makar i po cenu trenutno slabijih rezultata.

1988 /89 – Osvajanje prava za učešće u jednom evropskom kupu.

1989 /90 – Jedan trofej u zemlji i učešće u evropskom kupu bez većih takmičarskih obaveza.

1990 /91 – Jedan trofej u zemlji i učešće u finalu evropskog kupa.

1991 /92 – Pokušaj osvajanja jednog evropskog trofeja, bez većih takmičarskih obaveza u domaćim takmičenjima. U ovoj sezoni Crvena zvezda bi morala konačno da ima jak, stabilan, standardan i uigran tim koji ima prepoznatljivu igru!

Papir trpi sve, smatrali su skeptici. Ali sa vremenske distance od 30 godina, kada pogledamo realizaciju ovih delova programa možemo zaključiti da su i profesor i uprava zaslužili ocenu „deset“ za posao koji su odradili, a glavni cilj programa - osvajanje evropskog trofeja, ispunjen je godinu dana ranije.

1987 /88 – Osvojena šampionska titula u prvenstvu Jugoslavije.

1988 /89 – Drugo mesto u prvenstvu Jugoslavije i ostvaren plan da se obezbedi igranje u jednom evro-kupu

1989 /90 – Osvojena šampionska titula u prvenstvu Jugoslavije.

1990 /91 – Osvojena šampionska titula u prvenstvu Jugoslavije, osvojen Kup evropskih šampiona u Bariju.

1991 /92 – Osvojena šampionska titula u Jugoslaviji, osvojen Interkontinentalni kup u Tokiju, a zbog igara u inostranstvu kao domaćin – propuštena prilika da se ponovo igra finale Kupa evropskih šampiona.

- Da bi se stvorio tim koji je osvojio Evropu za 3,4 godine promenjeno je 60 igrača. U vreme mog mandata u Crvenoj zvezdi, za 18 godina došlo je i potpisalo profesionalni ugovor 162 igrača. To pripada procesu stvaranja tima. Kada imaš ideju da stvoriš nešto veliko ne možeš ništa bez programa koji je neophodan da bi se napravilo nešto ozbiljno. Program određuje cilj, služi za iznalaženje mogućnosti da ga ostvariš. E , kada imaš program, onda su ti potrebni kvalitetni, posebni ljudi da ga ostvare – ponavljao u više navrata generalni sekretar Vladimir Cvetković.

Crvena zvezda je sredinom osamdesetih prva na ovim prostorima podigla organizaciju na viši nivo. Napravljen je sistem rada u kome je sve bilo dugoročno i do tančina planirano i ništa se nije prepuštalo slučaju. Sazreli su uslovi da jedan snažan klub, dobro vođen, uz vrhunske igrače, sa programski jasnim ciljevima, trasiranim putem ostvari ono što se decenijama sanjalo u crveno-beloj porodici. Crvena zvezda je pogodila u svim segmentima. Vizija bi sigurno bila proširena, rezultati još ubedljiviji da zemlju nije zahvatilo ratno vreme, raspad i sankcije. Sve se srušilo i dugoročne planove nije bilo realno praviti.