Priče o Bariju – Lekcija iz Kelna

Crveno -beli su u sezoni 1989/1990 igrali u Kupu UEFA. U 1.kolu su eliminisali Galatasaraj sa 2:0 u Beogradu i 1:1 u Turskoj, a u 2.kolu je rutinski eliminisan Žalgiris sa dve pobede od 4:1 i 1:0. Rival u osmini finala bio je nemački Keln. Prva utakmica je odigrana u Beogradu 22.novembra 1989. pred više od 80 hiljada gledalaca, a ekipa Dragoslava Šekularca je pobedila rezultatom 2:0, a dvostruki strelac je bio Dejan Savićević. Usledio je revanš u Zapadnoj Nemačkoj 6.decembra. Keln je slavio sa 3:0 i eliminisao Beograđane.

Kada se govori o tom revanšu, neizostavno je spomenuti propuste koje je klub imao u pripremi i organizaciji susreta. Kažu da se najbolje uči na svojim greškama, a Keln je bio ogromna lekcija. Posle beogradskih 2:0, sa klubom su u Nemačku pošli brojni prijatelji kluba, supruge i devojke igrača, a u istom hotelu bili su i navijači.

- Klub je pokušao da preskoči neke stepenice u pristupu evropskim utakmicama, pa je odlučeno da se, manirom zapadnih sredina, na revanš meč povedu i brojni prijatelji Crvene zvezde, kao i supruge i devojke igrača. Trebalo je da kažem – ne! Ali, tada nisam rekao. Uvek sam bio zagovornik sloboda, na terenu, ali i van njega. Tada smo svi zajedno pogrešili. Da sve bude gore, kada smo krenuli na meč iz hotela, zadesi nas gužva, moji džentlmeni su u autobusu stajali, dok su njihove devojke sedele. Tako to i treba da bude, samo da nije sat stajanja pre utakmice na gostujućem terenu. Greška nas je skupo koštala, izgubili smo utakmicu i ispali iz daljeg toka takmičenja – rekao je svojevremeno tadašnji trener Dragoslav Šekularac.

Tadašnji kapiten i peta Zvezdina zvezda Dragan Stojković-Piksi je u više navrata govorio sa kakvim se stvarima ekipa suočavala na dan utakmice u Kelnu. Sva ta dešavanja uticala su na to da igrači nisu mogli da budu fokusirani i koncentrisani na duel.

- Imali smo zajednički ručak i nakon toga smo otišli u sobu da se malo odmorimo i koncentrišemo za utakmicu. Na vrata su nam zvonili nepoznati ljudi i udarali na vrata. Taman odu jedni, a dođu drugi. Nude nam odela na prodaju, traže nam autograme i da se fotografišemo. Zamislite u današnje vremenu ekipu gde neko igračima ulazi u sobu, bez obezbeđenja, bez ičega. Bukvalno je neko mogao da dođe do tebe i da te povredi. Mi smo se nakon svega toga sišli u prizemlje, ni sastanak nismo mogli da održimo od gužve. Hiljadu ljudi u hotelu. Nismo mogli ni da prođemo do autobusa od mase. Kada smo konačno ušli, tamo nije bilo slobodnog mesta za igrače. Ja sam bio kapiten tima i stajao sam u autobusu. Sećam se kad smo došli na stadion, već smo prilično kasnili i počeli smo da se oblačimo u autobusu. Svaki fudbaler je imao svoju torbu sa opremom. Trčećim korakom smo otišli iz autobusa u svlačionicu, bez ikakvog sastanka i masaže, obukli dresove i pitali trenera ko igra. On nam je na brzinu rekao i mi smo izašli na teren. Bila je jedna opšta dezorganizovanost. Ne možete da dobijete utakmicu bez pripreme i organizacije. To je nešto gde smo mi stalno padali. Nismo podbacili igrački, nego u tim stvarima – isticao je u intervjuima Dragan Stojković-Piksi.

Crvena zvezda je nakon ovog iskustva naučila lekciju. Posle eliminacije od Kelna utvrđena su stroga pravila ponašanja i ništa se više nije prepuštalo slučaju. Ustanovljena je jasna podela posla i o svakom detalju se vodilo računa. Koliko su pouke iz ovog duela bile važne najbolje se videlo pred finale Kupa evropskih šampiona. Ekipa je u Italiju otputovala sedam dana ranije, bila potpuno izolovana u bazi „Il Melograno“ nadomak Barija. Zaštićeni od svih spoljašnjih uticaja, igrači su se potpuno fokusirali na utakmicu. Greške iz Kelna klub više nikada nije ponovio.