„Noći za pamćenje“ – Veče kada je Zvezda srušila Liverpul

Naš tim se u sezoni 2018/19. našao u C grupi Lige šampiona, zajedno sa PSŽ-om, Liverpulom i Napolijem. Crveno -beli su u prvom meču remizirali sa ekipom iz Napulja na Marakani,a zatim doživeli dva poraza u gostima, protiv PSŽ-a i Liverpula. U četvrtom kolu grupne faze, Marakana je čekala veliki Liverpul. Kada biste pitali nekog od mlađih zaljubljenika u crveno-bele boje koja im je najdraža Zvezdina utakmica, velika je šansa da odgovor bude upravo ovaj duel. Ipak , pred sam početak utakmice protiv „Redsa“, malo ko je verovao da će naša ekipa doći do pobede.

Dok su fudbaleri i jedne i druge ekipe izlazili na teren, na tribinama Marakane, osvanula je jedna od najspektakularnijih koreografija u istoriji našeg kluba, jer je preko čitavog stadiona ispisan citat iz Gorskog vijenca:“Neka bude borba neprestana!“. Na taj način, naravno uz pesmu koja nađačava i himnu Lige šampiona, 50 hiljada navijača na stadionu „Rajko Mitić“ dalo je dodatni motiv našim fudbalerima u pohodu na pobedu protiv višestruko skupljeg protivnika.

Crveno -beli su neočekivano ušli u meč izuzetno ofanzivno, a najčešće su pretili iz kornera. Prvu ozbiljniju šansu na meču za našu ekipu imao je, genije sa loptom, Marko Marin u devetom minutu utakmice. Nakon sjajne duge lopte El Fardu Bena, Marin je sa boka ušao u protivnički kazneni prostor, ali je šutirao direktno u golmana Alisona. Šest minuta kasnije, Marin je izveo treći uzastopni udarac iz ugla naše ekipe, a nakon gužve u petercu Liverpula, lopta je došla do Vujadina Savića. Tadašnji kapiten ekipe šutirao je iz okreta, a lopta je prešla tik preko prečke protivnika. Ipak , ono što Savić nije uspeo da uradi u 15. minutu, uspeo je Milan Pavkov sedam minuta kasnije.

Zvezda je došla do novog kornera u 22. minutu utakmice, a Marko Marin poslao je još jednu teledirigovanu loptu u šesneasterac gostiju. Gorostasni napadač, viskog rasta i ogromnog srca, Milan Pavkov, nadskočio je celokupnu multimilionersku odbranu Liverpula i fenomenalnim udarcem poslao loptu u mrežu, što je izazvalo apsolutni delirijum svih prisutnih na Marakani, kao i svakog Zvezdinog navijača koji je utakmicu pratio preko malih ekrana. Ako je neko pomislio da je gol Pavkova i vođstvo Crvene zvezde puka sreća i slučajnost, ubrzo je promenio mišljenje.

U 29. minutu dogodilo se novo čudo, a heroj je bio isti. Gosti su izgubili loptu na polovini terena, a ona je ponovo završila kod Milana Pavkova. Snažni napadač prvo je „oduvao“ Vajnalduma u duelu, a kada se njega oslobodio, uputio je udarac koji će doveka pamtiti svaki navijač našeg kluba. Projektil sa 25 metara udvostručio je prednost Crvene zvezde, a Zvezdino vođstvo od 2:0 u duelu sa tada aktivnim vicešampionom starog kontinenta, šokiralo je ceo svet. U tom trenuku, Milan Pavkov je postao apsolutna ikona u očima naših navijača, ali je ostalo još preko sat vremena igre u kom je Zvezda morala da odbrani teško stečenu prednost.

U tih preostalih 60 minuta igre Liverpul je očekivano napao svim silama iz svih pozicija, ali su se junaštvom istakli defanzivci naše ekipe. Zvezdin stručni štab, na čelu sa Vladanom Milojevićem, sjajno je taktički postavio ovu utakmicu, te su naši igrači znali kako da sačuvaju ogromno vođstvo od 2:0. Uspeli su crveno-beli da „umrtve“ igru i spuste tempo do kraja meča, pa Liverpul nije često dolazio do šansi. Samo u nekoliko navrata morao je Milan Borjan da reaguje, ali je aktuelni kapiten našeg kluba svaki put bio na visini zadatka.

U trenutku kada je sudija Lahoz označio kraj meča, začula se glasna pesma naših navijača koji su, verovatno malo i šokirani, slavili novu veličanstvenu pobedu Crvene zvezde. Marakana je još jednom opravdala čuvenu rečenicu koja stoji pored tunela našeg stadiona: “Ovde su najbolji stvarani, ovde su najveći padali“. Na tom meču stvorena je večna fudbalska legenda crveno-belih, kome se i dan danas peva „Hej, Pavkov!“ , svaki put kada se nalazi na terenu. Što se pada tiče, oboren je veliki Liverpul, tim koji je u nastavku te sezone, podigao pehar Lige šampiona.

Crvena Zvezda: Borjan, Stojković (Gobeljić), Savić, Degenek, Rodić, Jovančić, Krstičić (Jovičić), Srnić, Ben, Marin (Čaušić), Pavkov.