Krstičić : Zvezda mi vratila emociju prema fudbalu, tu sam za mlade igrače

- Smeta nam kiša, iskreno. Više nam odgovara kada nema padavina, pogotovo za prvi deo priprema gde se dosta trči, pa se natope trenerke i šuškavci vodom. Sve to otežava, ali takvo je vreme i moramo da izdržimo. Ono što je bitno to je da program ide po planu i da nas s te strane kiša ne remeti uopšte - počeo je Krstičić.

Pripreme sve teže padaju...

- Što sam stariji, sve mi teže padaju pripreme, ali uz saigrače i stručni štab sve to dobro prolazi. Kad se napravi dobra atmosfera, sve ide kako treba.

Uporedio je pripreme sa Zvezdom sa onima iz Italije i Španije, gde je svojevremeno igrao.

- Tamo je drugačije, jer se samo jednom godišnje ide na pripreme - leti, s obzirom na to da nema zimske pauze. Međutim, dok sam igrao tamo, drugačije su se radile pripreme i bilo je mnogo više dužih trčanja što meni nikako nije odgovaralo. Sad mi je dosta bolje kada su kraće relacije. Sećam se da je pre bilo momenata da se trči bez lopte i po 1000 metara i više.

Nema dileme da mladi treba da se ugledaju na Krstičića.

- Poznajem svoje telo, tako da znam kad treba i da se "uštekam" sa strane, što mi kažemo. Međutim, guraju me mladi igrači. Kad njih vidim kako rade i daju maksimum, odmah se i ja osećam mlado. Uostalom, među iskusnijima sam ovde, i svestan sam da ako ja stanem, a to vidi neki mlađi igrač, mogao bi i on isto da uradi, tako da prihvatam odgovornost i dajem svoj maksimum. Ipak , gledaju oni mene, gledam i ja njih, podrška smo jedni drugima.

Kao i svima, prija i Krstičiću rad sa loptom.

- Mnogo radimo sa loptom. Ima malo suvog trčanja, ali uglavnom je sve sa loptom, tako da nam to više odgovara. Počeli smo i na taktici da radimo, kako bi bili što bolji na proleće, tako da sam zadovoljan, jer plan ispunjavamo u potpunosti.

Ishrana, oporavak i odmor su stvari o kojima treba što ranije da krene da se vodi računa, pre svega za profesionalne sportiste.

- Kad dođeš u zrele godine, tek tad kreneš da brineš o svemu, što je greška. Moj savet igračima je da što ranije krenu da vode računa o ishrani, odmoru, oporavku. To mnogo pomaže, jer ti onda kroz karijeru bude sve lakše. Lično, mnogo više sada brinem o tim stvarima nego dok sam bio mlađi.

Ljubav prema Zvezdi nema cenu...

- Zbog ličnih motiva sam se i vratio u Crvenu zvezdu. Kad sam otišao u Grčku, pomalo sam izgubio emociju prema fudbalu i jedino je Zvezda to mogla da probudi u meni. Tu sam i da pomognem mladima, imamo izuzetno talentovan tim, pun potencijala. Tako da, hoću da im pomognem, da uče od mene i da prođu sve ono što sam i ja. Takođe, i mi stariji učimo od njih, i to je normalno. Dokle god igraš fudbal - učiš. Često vidim da je nešto mlad igrač uradio, pa se uhvatim da razmišljam o tome kako bih i ja mogao, tako da se ugledamo jedni na druge. Savetujem ih i za teren i za sve ono van terena, ali je najvažnije da shvate veličinu Crvene zvezde. Nije lako nositi Zvezdin dres i nositi se s pritiskom. Posle na terenu dolazi sve ono što treba da ispuniš i što ti je trener nametnuo, ali mnoge stvari treba da se povežu da to bude kompaktna celina.

Nema mesta za slatkiše...

- Danas je jutarnji trening bio težak, a popodnevni još teži. Šalu na stranu, nadam se da će biti malo lakše za par dana. Što se ishrane tiče, uglavnom je to pasta i salata, uz parče mesa, to je otprilike tako u ovom delu priprema. Kad su lakši treninzi ili jedan trening dnevno, onda je uveče salata, nešto laganije. Slatko retko jedem, baš retko. Od slatkog može suva šljiva da se pojede i to je to, inače retko, bar dok su ovakvi napori.

Iskusni vezni fudbaler preferira italijansku pre španske kuhinje.

- Ljubitelj sam vina, ali dok sam igrao u Španiji ili Italiji, nisam se nešto previše oko toga verzirao. Meni je bilo bitno da mi ukus prija, ali da preporučim - teško. Tako da sam uglavnom gledao da uz večeru, i dobro meso, popijem i sjajno vino. Kada je reč o kuhinji, biram italijansku pre španske.

Redovna kontrola našeg nutricioniste Branislava Rajića održava telo Zvezdinih prvotimaca u perfektnom stanju.

- Bane Rajić nam dosta pomaže. Merimo se na tri dana, kontroliše nas i ako neko pokuša da"vara", to se brzo prepozna. Lično, volim da jedem, ali se zdravo hranim i na pauzi. Ima dosta kombinacija u smislu zdrave ishrane, tako da nismo robovi koji ne mogu ništa da jedu. Zdrava hrana može da bude veoma ukusna.

Potom smo prešli i na rubriku "Zanimljiva pitanja", a Krstičić je na sve sa osmehom odgovarao.

Debitovao si u večitom derbiju za Crvenu zvezdu, ali si već u prvom minutu mogao da izađeš, sećaš li se zbog čega?

- Naravno. Uleteo mi je Everton kod aut linije i to u prvom minutu. Međutim, nije bilo šanse da izađem, igrao bih taj derbi i bez glave. Specifičan trenutak derbija je to bio, posle Krasnodara, ušli smo u Ligu Evrope... Ipak , igrali smo pred našim navijačima, dizalo nas je to, imali smo dobre prilike - Boaći pogotovo kad mu je odskočila lopta, pa i Srnić i potom Savić glavom. Bili smo bolji, ali se završilo 0:0. Sećam se da smo bili rasterećeni, posle toga išla i reprezentativna pauza, a za neke i odmor, tako da je bilo sve dobro.

Sećaš li se šta se dogodilo 6. februara 2013. godine?

- Igrao sam Ligu Evrope sa Sampdorijom? Aha, debi za reprezentaciju, sećam se. Pobedili smo Kipar 3:1.

Sećaš li se jedinog crvenog kartona u karijeri?

- Sećam se naravno, trener mi je bio pokojni Siniša Mihajlović... Posle dva kola otkako je on došao, igrali smo protiv Lacija. Anegdota je ta da je meč sudio arbitar koji mi se u tunelu pred početak izvinjavao, jer igraču Đenove nije dao crveni karton šest meseci pre toga zbog nekog starta na meni. I izvinjavao se on tu meni dosta, kaže nije mogao da spava, mnogo mu krivo bilo. I počne utakmice i da mi crveni karton, tako da mi je to ostalo u sećanju.

Koliko si utakmica odigrao za reprezentaciju?

- Četiri.

U sezoni 2013/14 si odigrao najviše utakmica u sezoni, znaš li koliko?

- To mi je bila jedna od najboljih sezona u Italiji, ali tačan broj... Možda 38? Eto , 32, nisam znao...

Rubrika "Vi pitate" je ponovo izazvala veliko interesovanje kod navijača koji su želeli da što bolje upoznaju Krstičića.

Šta ti je bilo u glavi kod starta Pogrančića nad Pavkovim?

- Bilo mi je krivo kad sam video da onako naskočio na Pakija, tako da sam reagovao srcem, nije bio neki dublji razlog. Srce me je povuklo, ali to je posle podiglo čitavu ekipu, a mi smo preokrenuli rezultat. Ponovio bih to.

Omiljena utakmica u Zvezdi?

- Salzburg.

Da nisi fudbaler, čime bi se bavio?

- Volim tenis, tako da verovatno time.

Najbolji fudbaler na svetu?

- Mesi, bez dileme.

Da li bi voleo da ostaneš u Zvezdi do kraja karijere?

- Zbog toga sam se vratio. Ne planiram nigde da idem posle Zvezde.

Najdraži gol u Zvezdi?

- Protiv Voždovca kad je bila proslava rođendana, kada sam pogodio za 2:1 i pobedu, ali i u Kruševcu za titulu, ta dva.

Šta Zvezdu izdvaja od drugih?

- Atmosfera. Imamo navijače koji nas guraju i pružaju nam veliku podršku. Uz to, svi ljudi koji rade u klubu su zaslužni što se Zvezda vratila tamo gde joj je mesto. Nekad je bilo da niko neće da dođe u Zvezdu, a sad je obrnuto - niko neće da ide. Za to su ljudi iz kluba zaslužni, i mislim da dokle god je ova situacija, a nadam se da će trajati dugo, niko od igrača neće želeti da ide.

Razmišljaš li o Ligi šampiona?

- Dug je put do toga i neće biti lako. Velika je bodovna razlika, ali u svaku utakmicu ulazimo kao da je finale. Imamo manji broj mečeva nego jesenas i s te strane je lakše, ali ne potcenjujemo nikog. U svaki meč ulazimo kao da je poslednji i da nemamo bodovnu razliku. Ne želimo uopšte da dolazimo u situaciju da se razlika topi, da ulazimo u nervozu. Tako da, cilj je da sve pobedimo do kraja.

Kako se osećaš kao neko ko je vratio Zvezdu na staze slave?

- Imao sam mogućnost da biram u tom trenutku, jer je to bilo pre utakmice sa Krasnodarom. Nisam čekao da uđemo u Ligu Evrope kako bih došao u Zvezdu, već sam potpisao pre utakmice. Ostavio sam sve stvari u Alavesu i sa ženom koja je bila pred porođajem i decom, odmah došao u Beograd. Imao sam želju da dođem u Zvezdu, ali nisam mogao da garantujem i tvrdim da ćemo ući u Ligu Evrope. No , namerno sam hteo da dođem pre utakmice sa Krasnodarom i da proživim sve to. Katai mi je bio saigrač u Alavesu, hvala mu što mi je spakovao stvari i poslao ih kamionom za Srbiju, jer sam ja u žurbi otišao.

Druženje sa Kataijem u Alavesu?

- Nije lako biti stranac, iskreno. Svašta smo Sale i ja prošli, bilo je tu još par momaka sa Balkana, pa nam je bilo lakše, ali kad si stranac moraš da budeš mnogo bolji od domaćeg fudbalera da bi igrao. Mi smo se držali zajedno, konkretno Sale i ja smo godinu dana igrali u Alavesu i evo nas sad u Zvezdi.

Sećaš li se šta si u neformalnom razgovoru poručio snimatelju "Zvezda TV-a", kada si prvi put došao u klub?

- Podsetio me je... Rekao sam da ćemo ući u Ligu Evrope, pred Krasnodar, ali opet ni sam nisam u to toliko verovao, jer kad ne igram, ne mogu da tvrdim. Ovako kad mogu da pomognem na terenu je drugačije. Dogodine sam verovao da ulazimo u Ligu šampiona, baš čvrsto sam to osećao. Meč sa Krasnodarom, sećam se koliko mi je bilo teško da gledam pored tunela. Međutim , sve je bilo kako je Bog zapisao, ušli smo u Ligu Evrope, pa u Ligu šampiona, a sve nakon toga je istorija.

Preporuči nam neku seriju?

- Gledamo "Kvin of saut", tako da preporuka za to.