Iza juga Marakane - Od petlića do profesionalaca

Tim potpisima je nastavljen kontinuitet verovanja u fudbalere koji od najranijih igračkih dana zaduže crveno-belu opremu, jer su prošlog leta profesionalci postali Marko Ćopić, Andrej Đurić i Marko Lazetić, koji su takođe od petlića u klubu.

Stefan Leković je rođen 9. januara 2004. godine, a u klub je stigao sa svega osam godina. Iako je dugo pokrivao poziciju defanzivnog veznog fudbalera, kada je izrastao, prekomandovan je na štopera i čini se da je to bila odlična odluka odgovornih ljudi, jer je Leković neko ko je stub odbrane kadeta Crvene zvezde.

- Kad se setim prvog treninga u Crvenoj zvezdi, samo mi kroz glavu prođe koliko je bilo toplo tog dana. Bio je jul mesec i skoro 40 stepeni. Trenirali smo na starom terenu sa veštačkom travom, svi koji su tad bili u klubu ga se sećaju, a na prvi trening me je doveo otac. Upravo on mi daje fudbalsku sreću i stalno je uz mene, a došao sam na poziv legendarnog Tome Milićevića. Što se ugovora tiče, osećaj je neverovatan, ali još uvek nisam svestan da se to dogodilo. Za mene je Zvezda najveći klub na svetu, ne postoje strani klubovi koji mogu u istu rečenicu sa njom. Tako da, moji snovi su jasni, hoću da debitujem, dam gol i da otrčim na sever - podvlači Leković.

Viktor Radojević je rođen 14. jula 2004. godine, a u klub je stigao kao sedmogodišnjak. Najbolje se snalazi na poziciji levog beka, iako je tokom školovanja u našoj "fabrici talenata" dugo igrao i kao štoper. Uprkos tome što je najmlađi u omladincima Grafičara, nosi kapitensku traku.

- Sećam se da sam na prvi trening došao sa polomljenim nosem. Nosio sam masku i svi su me čudno gledali, nije im bilo jasno šta se dešava. Posle kad smo izašli na teren su videli da umem i da igram fudbal. Šalu na stranu, u klub sam došao na poziv Tome Milićevića, a na prvi trening su me doveli roditelji. Danas, kao profesionalac u Crvenoj zvezdi, mogu da kažem da se moj pristup obavezama sigurno neće promeniti, niti da ću se zadovoljiti ovim. Cilj mi je da ponesem kapitensku traku u prvom timu, postignem gol u večitom derbiju i otrčim na sever - sve isto kao i Nemanja Vidić - ističe Radojević.

Stefan Melentijević je rođen 20. marta 2004. godine, a u klub je stigao sa osam godina. Primarna pozicija mu je defanzivni vezni fudbaler, a i ove sezone, kao i prošle, nosiće kapitensku traku u kadetima Grafičara.

- Kod mene je situacija bila takva da sam odmah došao na utakmicu, a ne na trening. Sećam se da sam postigao sedam golova na tom meču i da sam posle toga dobio poziv da ostanem do daljnjeg u Crvenoj zvezdi. Toma Milićević je bio taj koji je primetio moj talenat, a na prvi trening me je doveo otac. Bio sam u školi, tata je došao na velikom odmoru po mene i posle kratkog razgovora sa učiteljicom me odveo. Tu su bili Leković, Lazetić, Žaknić, momci sa kojima se i dan danas družim. Kao Zvezdinom detetu, jasno je koji su moji snovi. Potpisivanjem ugovora sam samo korak bliže tome da zaigram pred punom Marakanom u Ligi šampiona - tvrdi Melentijević.

Stefan Marinković je rođen 21. januara 2005. godine, a u klub je stigao sa sedam godina. Pouzdani čuvar mreže koji je prošle godine u nekoliko navrata branio i za tim Marka Neđića koji se takmiči u Omladinskoj ligi Srbije, sada će biti garant za što manje primljenih golova za kadete Crvene zvezde.

- Tata me je dovezao na trening posle poziva Zlatka Krmpotića i Živana Ljukovčana i odmah sam počeo da treniram sa dve godine starijim dečacima. To me nekako prati kroz čitav staž u Omladinskoj školi, jer i sad branim za godinu dana stariju generaciju. Mislim da je to što sam bio stalno stavljan pred nove izazove doprinosilo mom golmanskom razvitku, u svakom smislu. Ambicije su mi vezane za Crvenu zvezdu, nastaviću da radim kao i pre potpisa ugovora, kako bih ostvario svoj san, a on se odnosi na to da debitujem za prvi tim i osvajam što više titula sa klubom - ambiciozno će Marinković.

Lazar Đurić je rođen 8. januara 2005. godine, a u klub je stigao sa svega pet godina. Tokom školovanja u našem "rasadniku talenata" pokrivao je sve pozicije u veznom redu, a nekako se najviše ustalio kao defanzivni vezista. On , takođe, nosi dres kadeta Crvene zvezde.

- Došao sam zajedno sa Andrejem, mojim starijim bratom koji je u omladincima. To je bio trening generacije 2002, ali sam i ja kao mlađi radio sa njima. Bio sam mnogo uzbuđen što sam tu. Stigao sam na poziv Tome Milićevića, jer sam godinu dana ranije, kao četvorogodišnjak, bio na Zvezdinom kampu na Zlatiboru i tu skrenuo pažnju na sebe. Potpis ugovora doživljavam kao podsticaj, a snovi su polako počeli da se ostvaruju. Ipak , još uvek sanjam i čekam dan kada ću zaigrati na Marakani - ponosno će Đurić.

Jovan Mijatović je rođen 11. jula 2005. godine, a u klub je stigao kao devetogodišnjak. Momak koji se najbolje snalazi na poziciji krilnog napadača je kapiten Zvezdine kadetske selekcije.

- Nisam imao tremu pred prvi trening, što mi je iz ovog ugla veoma neobično. Već su me znali saigrači i odmah su krenuli da me zovu Bekam, što je nadimak koji nosim od kad sam prvi put šutnuo loptu. Stigao sam na poziv Dalibora Škorića, on je neko od koga sam mnogo naučio i kome dugujem veliku zahvalnost za sve ovo što se danas dešava. Podrška su mi roditelji, još od prvog dana i prvog treninga na koji su me doveli. Potpis ugovora je samo mali korak u mojoj karijeri, ne smem da se opustim, već moram da nastavim da radim kao i do sada. Moj san je da zaigram pred punom Marakanom i postignem gol u derbiju - iskreno će Mijatović.