Иза југа Маракане - Каљење у Графичару

Развој играча стављен је испред постизања резултата о чему сведочи то да је чак петорица омладинаца рођених 2003. године прекомандовано у сениорски тим Графичара. Тако су се ученици Марка Неђића - Урош Лазић, Стефан Деспотовски, Андреј Ђурић, Никола Станковић и Марко Лазетић већ обрели у фудбалу са „одраслима“ и придружили Алекси Матићу и Илији Бабићу, момцима који су такође ове сезоне могли да наступају за црвено-беле јуниоре, али су незамењиви у нашем развојном тиму.

Играју, побеђујују, губе, уче и оно што је најважније развијају се правом смеру и навикавају на сениорски фудбал. Графичар се тренутно налази на осмој позицији, јер је после 28 кола освојио 39 бодова, а један од најстандарднијих у нашем развојном тиму је Илија Бабић, офанзивац рођен 2002. године који и у Првој лиги Србији прави велику „разлику“.

- Задовољан сам временом које проводим у Графичару и мислим да ми развитак иде у правом смеру. Радим вредно и трудим се да дођем до нивоа Црвене звезде. Прија ми што играм, као и сваком младом играчу и надам се да ће ми минутажа остати таква до краја сезоне. Мислим да је то кључно за адекватан развој играча, јер тренинзи не могу да замене утакмице. Поливалентан сам што се тиче места на терену које покривам, али најкомфорније се осећам на левом крилу. Мислим да ту могу највише да допринесем, имам простор, то волим...

Амбиције код Бабића су јасне - жели да испуни дечачки сан и обуче црвено-бели дрес.

- Од када сам почео да тренирам фудбал, маштао сам о томе да заиграм за Црвену звезду. Сада сам ту, веома близу и надам се да ћу дебитовати за први тим, постићи погодак и остварити бројне успехе са клубом. Радујем се томе и максимално верујем у себе.

Иако Бабић има 18 година и од њега има млађих. Неко ко је тихо дошао на велику сцену је Урош Лазић,. Реч је о правом модерном и офанзивном беку, способном да игра и на десној и на левој страни.

- Све иде како треба. Осећам да сам на правом путу и то ме испуњава. Радим на себи и свестан сам да се жеља и стрпљење увек исплате. Трудим се да на сваком тренингу и утакмици оставим последњи атом снаге, јер сматрам да је то рецепт за успех. Од малена су ме учили да будем максимално посвећен свему што радим. Управо тако бих описао моје време у Графичару и сматрам да напредујем све више како време одмиче.

Код Звездине деце амбиције су јасне, па се Лазић не разликује много од Бабића.

-Надам се да ћу ускоро дебитовати за Црвену звезду, а када се то деси, сигуран сам да неће бити срећнијег човека од мене.

Много је потенцијалних кандидата за црвено-бели дрес и сигурни смо да ће Дејан Станковић већ на лето бити на слатким мукама.