Muzej fudbalskog kluba Crvena zvezda otvoren je 12. marta 1985. godine i to povodom četrdeset godina od osnivanja Kluba i predstavlja značajan objekat koji svedoči o bogatoj istoriji i uspesima našeg fudbalskog kluba. U njemu su objedinjene 63 godine uspeha i pobeda koje su na najlepši način predstavljene kroz jedinstvenu zbirku trofeja, pehara, priznanja i klupskih zastavica koje su izložene u našem Muzeju.
U prostoru od 400 kvadratnih metara predstavljena je jedna od najlepših i najraskošnijih sportskih zbirki u svetu. Celokupnu zbirku čini preko 1.400 eksponata (trofeja, plaketa, slika itd.), od čega je 680 trofeja izloženo i predstavljeno, dok se ostatak eksponata nalazi u depou Muzeja.

Kroz tekst koji sledi, pokušaćemo da vam ukratko predstavimo značajne detalje iz Zvezdine istorije.


Najpoznatiji i najtrofejniji srpski klub, kao i jedan od najuspešnijih fudbalskih kolektiva u istočnoj Evropi osnovan je 4. marta 1945. godine.

Prvi trofej u istoriji kluba (i to Kup Jugoslavije), Crvena zvezda je osvojila 1948. godine.

Prvo učešće u Kupu evropskih šampiona crveno-beli su ostvarili 1957. godine igranjem u polufinalu protiv Fiorentine. Prvi meč u Beogradu završen je trijumfom Fiorentine od 1:0, dok je u Firenci, u revanšu bilo nerešeno, 0:0.

Prva dupla kruna (nacionalni šampionat i Kup), osvojena je 1959. godine.

FK Crvena zvezda je učestvovala četiri puta u Kupu sajamskih gradova - 1962, 1963, 1966. i 1967. godine. Najveći uspeh u tom takmičenju je ostvaren tokom prvog učešća - 1962. godine, kada se naš klub plasirao u polufinale.


Tokom 1968. godine, pored osvajanja duple krune, osvojen je i Srednjoevropski kup. Posle toga, naš tim je tri puta uzastopno osvajao domaći šampionat - 1968, 1969. i 1970. godine.

FK Crvena zvezda je 1971. godine bila na korak do prvog finala u Kupu evropskih šampiona. U prvoj polufinalnoj utakmici koja je igrana u Beogradu ubedljivo je savladan grčki Panatinaikos, rezultatom 4:1, dok je u revanšu šampion Grčke bio ubedljiv i slavio sa 3:0, koji je Zvezdu zaustavio na poslednjem stepeniku do učešća u finalu Kupa evropskih šampiona.
Godine 1979. igrali smo u finalu Kupa UEFA, a izgubili smo od Borusije iz Menhengladbaha.

U dosadašnjoj prebogatoj istoriji Crvena zvezda je osvojila 25 titula u nacionalnom šampionatu (Jugoslavija, SRJ, SCG, Srbija), kao i 22. titule u nacionalnom Kup takmičenju (Jugoslavija, SRJ, SCG, Srbija). Od kako je Srbija postala samostalna država, Fudbalski klub Crvena zvezda osvojila je titulu šampiona i Kup Srbije.

 

NAJVAŽNIJI TROFEJI

Kup evropskih šampiona (1 put):	1991. god.
Interkontinentalni kup (1 put):	1991. god.
Srednjeevropski kup (2 puta):	1958. i 1968. god.
Državna prvenstva (25 puta):
Šampionat Jugoslavije    (18 puta):	1951, 1953, 1956, 1957, 1959, 1960, 1964, 1968, 1969, 1970, 1973, 1977, 1980, 1981, 1984, 1988, 1990, 1991.
Šampionat SRJ/SCG    (6 puta):	1992, 1995, 2000, 2001, 2004, 2006.
Šampionat Srbije    (1 put):	2007. god.
Nacionalni kup (22 puta):
Kup Jugoslavije    (12 puta):	1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968, 1970, 1971, 1982, 1985, 1990.
Kup SRJ/SCG    (9 puta):	1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002, 2004, 2006
Kup Srbije    (1 put):	2007. god.
Dupla kruna (10 puta):	1959, 1964, 1968, 1970, 1990, 1995, 2000, 2004, 2006, 2007.

Kup Evropskih Šampiona

Najveći uspeh fudbalskog kluba Crvena zvezda je vezan za 1991. godinu kada je 29. maja u italijanskom gradu Bari naša Zvezda postala prvi klub iz Jugoslavije (tadašnje SFRJ) koji je osvojio naslov prvaka starog kontinenta. Utakmica je igrana na tada novom Stadionu „Sveti Nikola“, koji je godinu dana ranije završen za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu koje je održano u Italiji 1990. godine.

Nakon pobede nad Bajernom iz Minhena, tim se u potpunosti okrenuo utakmici finala koju je Zvezda igrala protiv francuskog šampiona Olimpika iz Marseja. Ekipa je otputovala u Italiju nedelju dana pre meča. Ovo je omogućilo da se tim spremi u miru i tišini. Od same utakmice se očekivalo da će biti ofanzivna zato što je Zvezda za dotadašnjih 8 utakmica dala 18 golova, a Marsej je postigao 20 golova na istom broju mečeva. Međutim, treneri oba tima su se odlučili za defanzivnu taktiku.

Regularni deo meča završen je rezultatom 0:0. Zatim su se igrali produžeci gde takođe nije bilo golova. Potom se pristupilo penalima. Za Crvenu zvezdu šutiralo je pet fudbalera i svi su pogodili mrežu (Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev). Za francuski tim je šutiralo četiri igrača (Manuel Amoros-promašio penal, Bernar Kazoni, Žan-Pjer Papen, Karlos Mozer). Crvena zvezda je pobedila sa 5:3 posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. To je značilo da je FK Crvena zvezda (zajedno sa rumunskom Steauom) postala jedan od samo dva tima iz istočne Evrope koji je do današnjeg dana osvojio ovo takmičenje.

Tojotin pehar – „Šampioni sveta“ 1991.

FK Crvena zvezda je 8. decembra 1991. godine na Nacionalnom stadionu u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3-0 i postala klupski prvak sveta.

Nakon istorijskog uspeha u Bariju, tim je napustio značajan broj igrača (Binić, Marović, Prosinečki, Šabanadžović, Stojanović) kao i trener Ljupko Petrović. Međutim, Zvezda je još uvek imala zavidan igrački kadar. Čileanski tim Kolo-Kolo, tadašnjeg šampiona Južne Amerike, predvodio je sa klupe Mirko Jozić koji je sa mladom reprezentacijom Jugoslavije samo nekoliko godina ranije bio prvak sveta. Zvezda je drugo poluvreme igrala bez Dejana Savićevića koji je bio isključen već u 43 minutu. Iako oslabljeni, naši fudbaleri su prikazali fenomenalnu igru i zabeležili ubedljivu pobedu od 3-0!
Golove za naš klub su postigli Vladimir Jugović (dva gola - 19. i 59. minut) i Darko Pančev (72. minut).

FK Crvena zvezda je tu istorijsku utakmicu igrala u sledećem sastavu:
Milojević, Radinović, Najdoski, Stošić, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Ratković, Pančev, Mihajlović, Savićević. Trener je bio Vladica Popović. Broj gledalaca na utakmici je bio 62.064.

Dunavski kup

Dunavski kup je osvojen davne 1958. godine, ali će ostati večno upamćen kao jedan od značajnijih trofeja u Muzeju Crvene zvezde. Konkurencija je bila izuzetna, a za prvo mesto borili su se klubovi iz pet zemalja. Jugoslaviju su predstavljali: Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina i Radnički iz Zemuna; Mađarsku: MTK, Ferencvaroš, Šalgotarijan i Tatabanja; Čehoslovačku: Ruda Hvjezda, Dinamo iz Praga, Dukla Pardubice i Tatran Prešov; Bugarsku: Levski i Lokomotiva iz Sofije i Rumuniju: CCA iz Bukurešta i Štinca iz Temišvara.
Igralo se po dvostrukom bod sistemu. Zvezda je startovala 23. maja pobedom nad Duklom sa 2:0 (0:0), golovima Bore Kostića i Borozana, dok je u revanšu bez problema remizirala, i to bez golova.

Protivnik u četvrtfinalu - Lokomotiva. Utakmicu u Sofiji obeležio je Bora Kostić sa četiri gola u remiju (4:4). Ponovo je levonogi bombarder bio fatalan za Bugare, jer je njegov pogodak odlučio i u revanšu (1:0) i tako je Zvezda stigla do polufinala.

Ni Radnički u Zemunu nije uspeo da se suprotstavi „crveno-beloj mašini“. Pobeda od 2:1 bila je dovoljna za finale, pošto u revanšu nije bilo pobednika, ali ni golova. Dunavski kup je ostao u Beogradu, gde su pali i Čehoslovaci. Ruda Hvjezda je 6. jula 1958. isprašena sa četiri gola u mreži (4:1), a strelci su bili: Kostić 2, Milošević i Milanović. I u revanšu, 12. jula u Brnu, trijumf crveno-belih. Ovoga puta sa 3:2, a mrežu su tresli Kostić, Šekularac i Milošević.

Trijumf i u Čileu. Te 1962. godine, Crvena zvezda je 6. januara bila bolja od brazilskog Botafoga (1:0), odigrala je zatim 10. januara nerešeno sa čileanskim Kolo-Kolom, a nekoliko dana kasnije 13. januara Zvezda je bila bolja i od mađarskog Ferencvaroša (3:2) i kao najbolji tim turnira osvojila prestižni pehar.

VI turnir Rasinga

Bila je to godina velikih uspeha. Posle trijumfa u Čileu, radost i u Parizu. Na šestom Rasingovom turniru, 26. juna 1962, pao je još jedan brazilski velikan, Santos i to rezultatom 1:0. U finalu turnira, naša Zvezda je rutinski savladala Rapid iz Beča, rezultatom 2:0.

„Iberico“

Badahoz je u junu 1971. godine bio domaćin velikog turnira. Crvena zvezda je prvo isprašila Sporting iz Lisabona sa 6:1, a onda u finalu i veliki Real Madrid - 2:1.

''Teresa Herrera''

Još jedan uspeh u Španiji i to 1971. godine. U La Korunji, u finalu, savladan je domaći Deportivo sa 3:1.

“Costa del Sol“

Iberijsko poluostrvo godinama je bilo u znaku Crvene zvezde. Otuda i slavlje u Malagi 1973. godine. Do trona se došlo pobedama nad Espanjolom od 2:0 i Malagom od 2:1.

“Naranja“

I Valensija je pod nogama Crvene zvezde. Avgusta 1973. godine u polufinalu je pobeđen Standard iz Liježa sa 2:0, a u finalu i domaćin sa 2:1.

Beogradski turnir

U svoj pobednički niz Crvena zvezda je „upisala” i trijumfe na „Beogradskom turniru“ 1980. i 1981. godine.
U avgustu 1980, u polufinalu rutinski je savladan Partizan sa 3:0, a u borbi za prestižni trofej i slavni brazilski klub Vasko de Gama sa 4:2.
Godinu dana kasnije opet je u polufinalu Crvena zvezda bila bolja od Partizana, ovoga puta sa 1:0, a u finalu i od Honveda iz Budimpešte sa 2:1.

“Costa Verde“

Domaćin ovog turnira je bio španski grad Hihon u avgustu 1982. godine. Crvena zvezda je osvojila trofej sa dve pobede od po 1:0. U polufinalu je bila bolja od slavne Barselone, a onda i u finalu od Real Sportinga.

“Cita di Verona“

I u Italiji je Crvena zvezda ostavila trag. Na turniru u Veroni, 21. avgusta 1991, savladala je domaćina posle izvođenja jedanaesteraca (u regularnom toku 2:2), a mnogo lakše je bilo u finalu jer je Parma deklasirana sa čak 4:1.

Superšampion dva puta

U dva navrata Crvena zvezda je bila i Superšampion Jugoslavije.
Prvi put 1969. godine, kada je odmerila snage sa pobednikom nacionalnog Kupa, Dinamom. U Beogradu, 20. avgusta, Zagrepčani su isprašeni sa četiri gola u mreži (4:1), da bi sedam dana kasnije bili pobeđeni i na Maksimiru – ovoga puta sa 2:1.
Tri godine kasnije, Hajduk je bio šampion Jugoslavije, dok je Zvezda osvojila nacionalni Kup. U Splitu, 16.02. 1972. godine bilo je 1:0 za Crvenu zvezdu, da bi pobednik Kupa slavio i 22. februara, ovoga puta u Beogradu sa ubedljivih 4:2.

Ovo je samo delić trofeja u vlasništvu našeg Kluba. Prebogatu riznicu svih odličija možete pogledati u Muzeju FK Crvena zvezda u okviru klupskog stadiona, koji je otvoren za sve posetioce radnim danima od 9-16 i subotom od 9-14 časova (informacije i zakazivanje grupnih poseta na telefon 011/2067-773).

IZVOLITE, ČEKAMO VAS...