Милоје расплакао Маракану

Црвена звезда је емоција, Црвена звезда је радост и туга, победа и пораз. Мисли које је толико пута са милионима навијачима делио велики Љуба Тадић своју потврду су још једном добиле и у петак 26. јуна кад је на врата Маракане и нашег трофејног Музеја закуцао Милоје Марковић. Дечак од 12 година из Лозовика код Смедерева.

Сео је наш Звездаш Милоје на аутобус, дошао до Београда, нашао своју Маракану и право код портира са 200 динара у рукама.

"Чико могу ли ја да купим две карте за Музеј и поклоним још сто динара мојој Звезди. Да помогнем. Више немам, али кад будем имао доћи ћу опет", рече дечак тршаве косе, тамних очију и звездашке крви и остави саговорника без речи.

Мук са друге стране и по која суза у оку. Од портира до канцеларија, од канцеларија до руку Звездиног шефа струке Пижона Петровића.

"Дођи да те ја загрлим и пољубим. Кад год хоћеш да дођеш на Маракану да гледаш твоју Звезду. За тебе ћемо и да побеђујемо", рече Владимир Петровић уз видно сузне очи.

Милоје је Маракану напустио са поклонима, црвено-белим наравно, али и пуно утисака из Звездиног музеја где му је о трофејној историји причао наш кустос.
Остали су и његови подаци да на првој следећој европској утакмици буде гост своје Звезде и да она побеђује за њега и све остале који имају ту емоцију за свој клуб.