У уторак нас очекује важан дерби, а један од трофеја који краси препуне витрине Звездиног музеја на Маракану је стигао баш у дуелу са вечитим ривалом. Зато ћемо данашњу причу о нашим трофејима посветити управо том пехару.
Пре 22 године, тачно на Ђурђевдан 1995. године Црвена звезда победила је Партизан у јубиларном 100. вечитом дербију. Окршај вечитих ривала одиграо се на Маракани пред 80 000 навијача. Повратком трофејног тренера Љупка Петровића у домаћи фудбал Црвена звезда је, после великог преокрета, победила Партизан са 2:1 и практично оверила шампионску титулу.
Ђурђевдан, јубиларни окршај вечитих ривала, препуне трибине Маракане – све је и пре почетка утакмице указивало на велико славље за црвено-беле. Првих 70 минута меча прошло је у жестоком надметању, али мреже су мировале. Партизан је повео поготком Ненада Бјековића у 71. минуту. Таман када су присталице црно-белих помислиле да су надомак тријумфа на нашем највећем стадиону после равно 18 година у казненом простору оборен је Митко Стојковски. Сигуран са беле тачке у 79. минуту био је Дарко Ковачевић. Након тога, огромна подршка са трибина дала је снагу фудбалерима Црвене звезде да у финишу меча дођу до преокрета.
На 100. дербију тренер Љупко Петровић пребацио је из одбране Митка Стојковског на позицију крила и управо то је био потез који је решио утакмицу. Лопту је, после несигурне реакције голмана црно-белих Горана Пандуровића, пет минута пре краја меча у мрежу послао управо Стојковски. Тај 85. минут означио је почетак великог славља на Маракани. Са разгласа су се зачули тактови Ђурђевдана и навијачи су одушевљено почели да прослављају победу.
Овим тријумфом Црвена звезда обезбедила је јубиларну 20. титулу у својој историји, чиме је пришила другу звездицу изнад клупског грба. Те сезоне Звезда је на крају првенства имала четири бода више од Партизана и пет од новосадске Војводине, која је у тој сезони била јесењи првак.
У јубуларном 100. вечитом дербију победу Црвеној звезди донели су: Милојевић, Стефановић, Ђоровић, Радмановић, Стојковски, Бајчетић, Аџић (Живковић), Крупниковић, Ковачевић, Петковић (Перовић), Сакић.