Легендарни фудбалер Црвене звезде Рајко Митић, рођен је у селу Дол, близу Беле Паланке деветнаестог новембра 1922. године. За најтрофејнији српски клуб у коме се прославио и стекао статус прве Звездине звезде одиграо је на позицији десне "полутке" 572 утакмице и постигао 262 гола. Због великог џентлменства које га је красило на терену и ван њега важио је за омиљеног фудбалера.
Рајко је почео да игра фудбал на ливадама београдског насеља Кошутњак, да би 1940. године у утакмици против екипе земунског Витеза у којој је постигао пет голова, забележио први сениорски наступ за екипу БСК-а. Наредне године, по избијању Другог светског рата на просторима Србије, његов спортски развој стагнира све до 1944. када заједно за Ђајићем и Језеркићем наставља да игра фудбал. Црвено-бели дрес носио је пуних четрнаест сезона, од оснивања 4. марта 1945., па све до новембра 1958. године, када се од најдражег дреса опростио у финалу купа против мостарског Вележа (4:0). Био је капитен Црвене звезде коју је предводио до шест титула шампиона (1946, 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959.) док је два трофеја мање "подигао" у националном Купу. Велики спортсмен и прва звезда нашег "сазвежђа" урадила је 7. априла 1958. године, нешто о чему се и дан данас прича. Наиме у првенственом сусрету против Сплита двадесетак минута пре краја каменица која је долетела из гледалишта, погодила је у главу Бору Костића, након чега је "Велики" Рајко повукао екипу са терена. Дисциплински суд ФСЈ казнио је због тога све играче нашег тима изузев Беаре и Костића једномесечном суспензијом.
По окончању каријере, од 1960, па у наредних шест година, Митић се налазио на челу стручног штаба Црвене звезде, да би након тога три године био савезни капитен-Селектор Фудбалског савеза Југославије.
Велика љубав поред фудбала, била му је и новинарство, па је још за време активног играња био коментатор београдског "Спорта", да би се касније потпуно посветио журналистици радећи у магазину "Темпо" у коме је и након пензионисања 1983. године, остао активан.
Велемајстор фудбала са животне сцене сишао је 29. марта 2008. године оставивши иза себе неизбрисив траг у нашем клубу и нашој земљи.