Главни мени

Званични портал фк Црвена звезда

Pehari

Срнић о Плавшићу - Добио сам још једног брата

Ове недеље представљамо вам тандем који је нераздвојан од првог дана по доласку у Црвену звезду. Миљеници Звездиних навијача Срђан Плавшић и Славољуб Срнић говорили су о свом пријатељству, о стварима које су научили један од другог, о музичком укусу, као и о томе шта ће бити када окаће копачке о клин, а све то у циљу како бисте их што боље упознали.
NIK_5933_584e707ca687a.jpg
 – Нисмо се лично познавали пре него што смо почели заједно да играмо у Звезди. Наравно да сам знао ко је Срна, чуо сам од других играча све најлепше о њему, што се касније када сам га и сам упознао испоставило као истина – отпочео је Плавшић разговор.
 
– Само једном смо раније имали прилику да играмо утакмицу један против другог. На Бановом брду Чукарички за који сам тада играо је угостио Спартак и победили смо их 2:1. Нисам се до сада сетио да му споменем тај резултат, али сигурно ћу сваку следећу прилику искористити да се нашалим. На тој утакмици се испоставило да је тачно све оно што се причало о Плавшиним играчким квалитетима, то је стварно била његова феноменална партија – рекао је Срнић.
 
 
Њихово пријатељство по доласку у Црвену звезду отпочело је сасвим случајно.
 
– Почели смо да се дружимо зато што су нас у свлачионици ставили да седимо један поред другог. Били смо нови, нисмо знали много саиграча и спонтано смо започели разговор. После се Срна убацио у моју собу у карантину и тек тада смо схватили колико смо запараво слични и колико се добро разумемо – рекао је Звездин Новосађанин.
 
 Један за другог имају само речи хвале.
 
 – Код њега највише ценим што је искрен и што је прави пријатељ, а то је данас заиста тешко наћи. Знам да ми и на терену, а и иначе у животу увек чува леђа. Када ми нешто треба могу да се ослоним на њега, зовем га увек. Старији је мало од мене и сматрам да може на прави начин да ми помогне и да ме посаветује. И са његовим рођеним братом Драгољубом се одлично слажем, често преспавам код њих или изађемо негде заједно. Сигуран сам да сам у њима нашао пријатеље за читав живот  – рекао је Плавшић.
 
– Плавша је јако лепо васпитан, што изузетно ценим код њега. Имао сам прилике да упознам и његове родитеље и види се зашто је он такав, одрастао је у породици која негује праве вредности. Док се није преселио у Београд често сам ишао са њим у Нови Сад, а сада му помажем да се овде снађе. То има и лоше стране, кад год треба негде да идемо увек тера мене да возим, или да му идем по копачке под изговором да он не уме да нађе улицу и сличне ситуације, али није ми тешко да му помогнем. Заиста на њега гледам као на брата. Спреман сам увек да га саслушам, као и он мене. Знам да је у свакој ситуацији потпуно искрен. Мана му је што око неких ствари уме да саслуша савет, сложи се и онда уради како он хоце  – рекао је Срнић.
 
 
Осим људских квалитета, један код другог цене и добре потезе на терену.
 
– Он има много квалитета, заиста је захвалан играч и сматрам да би сваки клуб требало да има једног Славољуба у својим редовима. Једино што би требало да поправи је реализација. Све одради добро и само тај последњи ударац не буде прецизан, ту смо некако слични. Пошто играмо на сличним позицијама имао сам прилике да научим доста тога од њега, највише игру у дефанзиви. Трудим се да у том аспекту што више личим на њега, да што више помажем одбрани јер сви причају о томе како се Срна враћа у одбрану и помаже екипи – рекао је Плавшић.
 
– Нисмо Плавшу без разлога прозвали Атомски мрав, веома је брз и експлозиван. Заиста је неугодан за противничке екипе. Доказао је да вреди, а пошто много времена проводимо заједно можда и најбоље могу да приметим колико простора за напредак још има и каква га каријера тек чека. Не бих га саветовао, он добро ради то што ради. Јесте нам реализација заједнички проблем, али он доста ради за екипу, увек је у служби тима и све ће доћи на своје. Плавша се добро сналази на неколико позиција, али највише волим када игра у средини, да може мени на крилу да додаје лопте – рекао је Срнић.
 
 
Повреда коју је Плавшић недавно доживео на мечу против Младости из Лучана није само њему тешко пала.
 
– Било ми је много тешко када је задобио ударац у ногу, нисам могао да гледам. Изгледало је као да је јако тешка повреда у питању, у први мах сам се плашио да му приђем, али на крају је све испало добро. Дошао сам до њега и причао сам са њим тада како бих га смирио, али испостаило се да ме није ни чуо. И после утакмице су ме сви звали и распитивали се како је. У лошем сећању нам је свима остао тај меч – рекао је Срнић.
 
Увек су насмејани честим шалама одржавају добру атмосферу у екипи.
 
– Са Цветковићем и Полетановићем се шалимо у свлачионици, зато што седе близу нас, а и имамо сличан смисао за хумор. Најчешћа „жртва” нам је Андрија Луковић, зато што је нов. Чим види како се гледамо међусобно зна да је он тема разговора. Не памтим заиста да се наљутио, можда га само некд испровоцирамо па изађе наоштрен на терен и покаже се најбоље што уме – рекао је Плавшић.
 
 
Пријатељство ван терена помаже им да се у игри одлично разумеју.
 
 – Никада ме није изнервирао нити смо се за све ово време које се дружимо посвађали. Обојица умемо да прихватимо шалу на свој рачун, насмејемо  се и тако се све заврши. На терену ми такође никада не иде на живце. Чак и када се нађем у бољој прилици за гол, он ми не дода лопту него шутне не наљутим се на њега – рекао је Срнић.
 
Ипак, као цимери имају малих несугласица.
 
– Плавша је јако миран цимер, заспи око 9, пола 10 свако вече. Гледамо неки филм кад смо у карантину и нешто прокоментаришем, али он не одговара. У следећој ситуацији када питам нешто, а он не реагује и тада схватим да је заспао тако да ми недостаје друштво за разговор увече. Са друге стране јако ценим то што ујутру када устане први буде заиста тих, не прави галаму и сачека да се пробудим – рекао је Срнић.
 
– Како је њему увече, тако се ја осећам ујутру. Волим рано да устајем и онда идем на прстима по соби да га не бих пробудио док се не наспава – рекао је Плавшић.
 
 
Обојица знају чиме ће се овај други бавити када окаче копачке о клин.
 
– Имамо сличан музички укус, али он зна много више песама него ја, не могу да му приђем. Тврдим да ниједан певач не зна толико песма као он. Уме да узме микрфон и увек је ту први када у аутобусу после неке победе треба да се запева, има устаљени репертоар. Када заврши играчку каријеру видим га као породичног човека, како учи своје клинце да певају – рекао је Срнић.
 
– Када Срна заврши са фудбалом након успешне каријере у Француској знам да ће отворити аутомеханичарску радњу, за своју душу. Доста се разуме у аутомобиле и он и његов брат то воле тако да видим неки породични бизнис – поручио је Плавшић.
 

Коментари

* Сва поља су обавезна.
Pošalji e-mail
×