Токио

Као шампион континента Црвена звезда играла је за трофеје победника Суперкупа Европе и Тојота Интерконтиненталног купа. Тојота куп се већ деценијама играо на неутралном терену у Јапану, а ривал је био победик Копа либертадорес из Јужне Америке чиленаски Коло Коло који је побеђен пред 60.000 гледалаца у Токију 3:0. Црвене звезда је пехару Купа европских шампиона додала и трофеј Интерконтиненталног купа и званично постала најбољи тим на планети.

Због рата који је већ почео у Хрватској, финале Суперкупа Европе против Манчестер Јунајтеда, освајача Купа купова, није се играло према пропозицијама. Одигран је само меч 19. новембра 1991. на Олд Трафорду. Иако је Звезда у потпуности надиграла старе спортске пријатеље, а Дејан Савићевић блистао на „Театру снова“, победносни погодак за Јунајтед (1:0) постигао је Брајан Меклер.

Прилику да годину оконча другим међународним трофејом Звезда је потражила у Токију 8. децембра 1991, где јој је у финалу Интерконтиненталног купа ривал био чилеански Коло Коло, шампион Јужне Америке. На клупи екипе из Сантјага седео је Мирко Јозић, под чијим руководством је Југославија била омладински првак света 1987. године, а Просинечки најбољи на планети у свом узрасту. Али Роби је, баш као и Стојановић, Маровић, Шабанаџовић и Бинић, напустио екипу одмах по освајању титиуле првака Европе. На клупи је Љубомира Петровића заменио искусни стручњак Владица Поповић који је мудро водио тим до још једног вредног интернационалног трофеја.

Прилику да се прослави добио је најмлађи првотимац нашег клуба, Владимир Југовић. Његова два поготка (19, 58) и бриљантна игра на целом терену донели су му награду у виду аутомобила Тојоте, резервисану за најбољег играча утакмице. Наш тим је доминирао, играо је са ауторитетом најбољег европског клуба иако је од финиша првог полувремена, од 42. минута, остао без искљученог Савићевића. И са играчем мање Звезда је доминирала у наставку, трећи гол у великој победи 3:0 постигао је Дарко Панчев у 72. минуту.

Звезда је остварила све што један фудбалски клуб може да оствари: била је шампион Европе и света. Са ове дистанце, мало је вероватно да ће иједан клуб са истока Европе то остварити у будућности. Опет, то није деловало вероватно ни десет година пре Барија. Прича о славној години овде није завршена.

Токио, 8. децембар 1991. године

Црвена звезда - Коло Коло 3:0

Стадион: Национални у Токију.

Гледалаца: 60.000.

Судија: Курт Ретлисбергер (Швајцарска).

Стрелци: Југовић у 19. и 58, Панчев у 72. минуту.

Жути картони; Василијевић, Михајловић (Црвена звезда), Рамирез (Коло Коло).

Црвени картон: Савићевић (Црвена звезда) у 42. минуту.

Црвена звезда: Милојевић, Радиновић, Василијевић, Најдоски, Белодедић, Ратковић, Стошић, Југовић, Панчев, Савићевић, Михајловић. Тренер: Владица Поповић.

Коло Коло: Морон, Мендоза, Гаридо, Маргас, Вилхес, Рамирез (од 60. Рубио), Бартићото, Салватиера (од 65. Дабровски), Јанез, Пизаро, Мартинез. Тренер: Мирко Јозић.