Милан Живадиновић је рођен 15. децембра 1944. године у Београду (Југославија).
После завршене Више тренерске школе, Живадиновић је одмах упловио у тренерске воде: водио је Нови Сад, Спартак из Суботице, јуниоре Црвене звезде, Рад (у два наврата), Сутјеску из Никшића, турску Сакарију, подгоричку Будућност, нишки Раднички, Приштину, па је радио у Кувајту, затим у ОФК Београду, поново Будућности, а за две године као шеф стручног штаба Црвене звезде је освојио Куп СР Југославије (1993).
У богатој тренерској каријери, Живадиновић је после Црвене звезде био тренер репрезентације СР Југославије, а претходно и селекције до 23 године. Био је и тренер кипарског Аполона, Ал Насра, селектор репрезентације Ирака, Јемена и Гане, тренер Обилића, Сабабафена из Техарана (освојен Куп Ирана 2005), кинеског Чангша, као и селекције Мијанмара.
Због повреде кичме никада није могао да игра пуном снагом, што је кључни разлог што у потпуности није искористио свој натпросечни фудбалски таленат. Играо је за Црвену звезду, Челик из Зенице, Вардар, ужичку Слободу, Ријеку, Црвенку и Лудвигхафен (Немачка).
Трофеји: један куп (1993)