Миљан Миљанић је рођен 4. маја 1930. године у Битољу (Краљевина Југославија), а његова породица води порекло из места Бањани код Никшића. У Црвеној звезди је као играч и тренер провео скоро три деценије (1945-1974), освојивши четири титуле првака и три купа Југославије. Изузетна личност у југословнском и светском фудбалу, јер је био веома угледан и поштован фудбалски стручњак и феноменалан теоретичар. Прво је био тренер пионира и омладинаца, потом селектор омладинске репрезентације Југославије, па тренер првог тима црвено-белих, укупно осам година, највише у историји клуба. Највећи успех на европској сцени за време Миљанићевог мандата је забележен 1971, када је у полуфиналу Купа европских шампиона Црвена звезда, уз доста чудних околности, испала од грчког Панатинаикоса. После убедљиве победе на Маракани (4:1), у реваншу у Атини, Звезда је без свог најбољег фудбалера Драгана Џајића, поражена са 3:0, што је у то време била права сензација. Стицајем околности, Миљанић је из Црвене звезде, после 29 година, отишао истог дана када је и дошао - 4. марта 1974, после утакмице Купа шампиона: Црвена звезда - Атлетико Мадрид (0:2, 0:0).
Као врхунски фудбалски стратег, Миљанић је дао велики допринос и у репрезентацији Југославије: био је шеф селекторске комисије у којој су били: Рибар, Ребац, Ивић, Ћирић, Младинић, која је водила репрезентацију Југославије на Светском првенству у Западној Немачкој 1974, када смо заустављени у другом кругу. Миљанић је био и селектор Југославије на Мундијалу у Шпанији, где смо такмичење неславно завршили већ у првом кругу, после чега је поднео оставку.
Као тренер дубок траг је оставио у Шпанији, поготово у највећем клубу на свету у прошлом веку - Реалу из Мадрида. Са Реалом је освојио два првенства Шпаније (1975, 1976), један национални куп (1975), а „краљевски клуб" је 1976. довео до полуфинала Купа шампиона. После Светског првенства у Шпанији, једну сезону је водио Валенсију, а затим Кувајт и Уједињене Арапске Емирате. Председник ФС Југославије је био од 1993. до 2001, а затим је постао, први у историји, почасни председник ФСЈ, односно касније ФС Србије и Црне Горе.
Миљанић је пуне две деценије био инструктор Светске фудбалске федерације (ФИФА), чији је саветник званично постао на Светском првенству у САД (1994). На Конгресу Европске фудбалске уније (УЕФА) у Лимасолу на Кипру 2004, добио је Смарагдни орден УЕФА, једно од највећих признања ове организације. За допринос и развој југословенског, односно српско-црногорског фудбала, добио је Орден Немање другог степена (2005). Награду за животно дело СД Црвена звезда је добио 2010. године.
За Црвену звезду је одиграо 59 утакмица и учествовао у освјању титуле првака 1956. Годину дана касније завршава каријеру и посвећује се стручно-педагошком раду.
Трофеји: четири првенства (1968, 1969, 1970, 1973) и три купа (1968, 1970, 1971).