Рођен је 17. септембра 1913. године у Београду (Краљевина Србија). Први тренер Црвене звезде и једно од најславнијих имена београдског БСК-а. Овај истакнути фудбалски стручњак је две сезоне провео у Црвеној звезди, затим Звездин „технико", а потом је водио грчке клубове Панатинаикос, Арис и швајцарски Грасхоперс. Био је играч легендарне навале БСК-ове тзв. "Плаве машине": Тирнанић, Вујадиновић, Марјановић, Божовић, Глишовић, свакако једне од најбољих у историји југословенског фудбала пре Другог светског рата. Са БСК-ом је освојио свих пет титула државног првака (1931, 1933, 1935, 1936, 1939), а најбољи лигашки стрелац је био у сезони 1939/40 са 10 датих голова на десет утакмица. У осам сезона, постигао је укупно 44 гола. Две утакмице, после Другог светског рата, одиграо је и за француски Стад Франс. За репрезентацију Југославије је одиграо 21 утакмицу и дао девет голова, три за Б репрезентацију, а 13 за градску селекцију Београда.
Био је истакнути фудбалски стручњак и теоретичар. У САД је објавио књигу: Студија модерног фудбала. Умро је 10. марта 1988. године у Паризу.
Трофеји: титула шампиона (1946) и Куп (1948).