<p>Члан талентоване генерације ‘84 и први из те групе играча који је ушао у први тим. Дебитовао за Црвену звезду са 17 година, 17. новембра 2001. године, у победи Звезде над Земуном (2:0). Брзо је стекао репутацију предводника новог таласа младих играча из Звездине Омладинске школе, а значајнију пажњу јавности привукао је у априлу 2002. године на гостовању Партизану, када је у великом стилу, предриблавши неколико играча, постигао гол на дебију у “вечитом дербију” (3:0 за Црвену звезду). <p>Игра на позицији централног везног. Син је Ђорђа Миловановића, популарног “Ђоке Бомбе”, члана Звездине генерације са краја седамдесетих и почетка осамдесетих година прошлог века, што српски медији нису пропустили да истакну када је у првом колу Купа УЕФА, у Верони, “бомбом” са око 30 метара обезбедио победу нашег клуба од 2:0 над домаћим Кјевом. Ипак, утисак је да никада није успео да покаже сав потенцијал, код појединих тренера (Петровић, Достанић) није добио већу шансу, код других је био у првом плану (Зенга), да би после одласка Ненада Ковачевића био одређен за капитена Црвене звезде. Са Црвеном звездом освојио је 6 трофеја (три “дупле круне”). <p>За А репрезентацију није одиграо ниједну званичну утакмицу, али је оставио дубок траг у младој репрезентацији, са којом је учествовао на три Европска првенства 2004, 2005 и 2007. године, са којих има две сребрне медаље, као и на Олимпијским играма у Атини, 2004. године. Посебно добар утисак оставио је на ЕП у Холандији, 2007. године, када је носећи капитенску траку, на путу до финала, у мечу 1. кола постигао победоносни гол против Италије.