Perovićevi voleji

Tehnika i realizacije. To je stajalo u notesu Vladimira Petrovića pred jutarnji trening crveno-belih u subotu 6. februara. Makar se tako može zaključiti na osnovu onoga što je rađeno.
Posle uvodnog zagrevanja Pižon je ekipu ponovo podelio na defanzivce na jednom delu terena i vezne igrače zajedno sa napadačima na drugom delu.
Dok su Kristić i Radmanović vodili računa o defanzivcima, Petrović je razigravao napadače i veziste.

Doslovce razigravao. Četvrta Zvezdina zvezda je možda dobila godina i izgubila na svežini, ali centaršut je i dalje meltene isti. Pogađa u trepavicu. Onda i ne čudi što šef struke našeg tima učestvuje u svakoj vežbi pred golom Stamenkovića, Bajkovića ili Pavlovića.

- Idemo Perke, na nju i stegni stopalo, nemoj da mlitaviš. Leka sad, glavom, zakucaj je. Bravo Reljiću, bravo – komandovao je Petrović dok je centrirao sa desnog krila.

Umetnički dojam ide na račun Slavka Perovića. Nekoliko makazica, sjajnih voleja, ali i Stamenković je imao svoj dan pa se mreža nije preterano tresla.